Opštinske novine

%

Лр. Стеван,јЗ. Иванић директор Централног хигијенског завода у Београду

Развој здравствених ж жигмјенсКмх прилића Београда ш градова Србије (Наставак)

Далзе прича: „Турци су подизали куће од бондрука и черпића. Срби су све до 40 год. становали у турским кућама". А на друом месту вели „Онда је била ретка кућа, која је имала окна на прозорима.' Тако звана , пзнџерли артија" замењивала је данашња стаклена окна". Исто тако писац се сећа из 1833, кад би га отац као дзте водио у Остружницу, кровињара кућа у Сава-мали ,Топчидеру (Рватском Селу) и Остружници. О Београду пише Вук Караџић: 1 ) „У Бијограду има свега око 3.003 кућа, у којима од прилике живи око 25—30.000 душа." А даље: „Варош је сва покалдрмљена, а готово у сваком сокаку има по јздна чесма које су од некуда за варош доведене с је;не главе". „Куће су обично све од дрвета т.ј. између дрвета озидане циглом — печеном или нелеченом — па онда улијепљене или окречене су, покривене цријепом, но тако рђавим и рђаво, да се сваке године морају прекривати, па опег кисну, кад год удари плаха киша. А авлије су све од цигле, коју, без сумње, нијегу пекли Турци, него Нијемци ,кад су оно држали Бијоград". Шабац је био једна од првих вароши у Србији ,која се под утицајем Господара Јефрема Обреновића прво по , ; европејски" уређивала, па и за њу вели Ђорђе Магарашевић 2 ) у својим писмима о путовањима по Србији у 1827 години: „Опрости ми, што ти о беди, нечистоћи и гаду, које сам у граду видио, опширно не пишем. Чини ми се, да ти моје описање буди се како усиљавао, не бц ствар, као што заиста јест, предгтавити могло." А мало даље назива га „опаљеним, неоправљеним и нечистим". О Крагујевцу из двадесетих година 19 века налазимо ову белешку: „Крагујевац је био пре седамдесет година селанце са тако

') Даница 1827 стр. 100 Географско-статистичко описаније Србије. 2 ) Ђорђе Магарашевић, Путовање по Србији у 1827 год.; Етнолошка књижица I путовање по Јужнословенским земљама у XIX веку, Београд 1934.

раштрканим кућама , да се од куће до куће морало пешачити по пола сахата и по читав сахат. Тек кад се 1818 године решио руднички војвода Милош Обреновић да у Крагујевцу станује као кнез Србије, тек тада се почео Крагујевац нагло дизати." 3 ) За Крагујзвац из 1827 вели Магарашевић 4 ) да га „Крагујевца положење увесељава и ублажава. Велика долина реком Лепеницом раздељена, домовима ве ћим и мањим насељена, новима и великим зданијама украшена и народом много численим оживотворена, а наоколо с ливадама и планинама опкољена, претставља умилно за путника позорје." Ваљево из тога доба имало је до 180 домова, између којих близу 50 „мали бедни и у једном углу без реда насељени". У главној улици су били сами дућани којих је било више од 50. За Уб вели да ће преноћити у меани која је на два спрата „какови кућа на Убу више у реду има" а .даље вели да је место повелико прилично уређено и с црквом својом одлично." Стеван Милошевић 5 ) вели: Обште можесе Сербијански земљеделац свободни, имућни и шчастливи назвати, нзжели онај у Молдавији и Валахији, при свзм том јеште се и он на нижајшем степену просвеппелија находи. Њима су обиталишта по већој части под земљом устројена, или прућем оплетена и блатом замазана. Прозор над огњиштем служи ко уходу како ваздуха, тако и светлости. Житницз к сахраненију ране непознају, и затварају се у рови, који су на подобије левка у земљи ископани, обично се находи уз дом јошт једна стаја за два коња, и скоро у сваком селу хан или крчма, гдз их 12 до 20 обстат могу. Градови, варошицз и села в прочем мало се чрез свој начин устројенија разликују; у онима су се

3 ) Од Београда до Рашке и натраг М. Живковић Летопис матице Срп. књ. 163, 1890 стр. 31. 4 ) Магарашевић, путовање стр. 50. 5 ) Стеван Милошевић Описаније Сербије, Будим 1822 стр. 71.