Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр 917

ГОВОР Г. ВЛАДЕ ИЛИЋА Пошто су у одређени час заузели своја места претоедник Београдске општине г. Влада Илић и потпретоедник г. Драг. Тодоровић — претседник г. Влада Илић отворио је седницу једним лепим говором у коме је евоцирао многе успомене које везују Београдску општину са покојним Пашићем: „Данас, десет година после смрти нашега великога државника Николе Пашића, када смо се озде скупили да одамо заслужено признање његовој успомени, не треба заборавити да је његов дугогодишњи политички и јавни рад био, у два маха, изражен у животу Београдске општине. Прзи пут 1889—1890 године, и други пут, за десет месеци 1897, Пашић је био претседник Општине града Београда. У пуном напону сво;е снаге, у четрдесет петој години живота, после једне и по деценије бурне политичке активности, Пашић је дошао на чело наше Општине. Било је то у доба када је Србија, 1888, добила свој слободоумни Устаз и почела свој парламентарни живот. Тада је општинска самоуправа била једна од главних тачака политичког програма Радикалне странке, која је од СрЗије начинила једну од демократских и парламентарних земаља Балкана и Европе. Створивши праву општикску самоуправу, Пашић се трудио свима силача да је као претседник општине искористи у конструктивне сврхе, посвећујући се решавању оснозних и животних комуналних проблема Београда, уз сарадњу неколихо одличних одборника и стручњака од којих треба нарочито поменути пок. Др. Лазу Пачуа, пок. Др. Марка Лека и г. Косту Главинића. Тада, пре четрдесет година, наша престоница није имала ни водовода, ни осветлења, ни каиализације, ни одређеног рејона, — да о другим урбанистичким, естетичким и културним захтевима једнога модернога града и не говоримо Своје стручно образоваше доби;ено у иностранству, своју племениту амбицију да од наше престонице направи један европски град, сву своју добру вољу и разумеваше широхих и разноврсних потреба грађанства, Пашић је унео у свој рад као претседник општине. Велики низ корисних реформа, израђених пројеката и послова у Београдској општини везани су за име Николе Пашића. Да споменемо само најглавније.

ског водовода, а 20 истог месеца збор београдских грађана одобрио је да Општина за ту сврху може направити зајам. Прва рационална техничка изградња града Београда такође је почела иницијатизом Николе Пашића. Тако је на његов предлог општински одбор на седницама својим у јануару и фебруару 1890 приступио планском калдрмисању београдских улица, њиховом регулисању и нивелисању. Прво осветљење вароши изведено је за време Пашићевога рада у Београдској општини. Одлука о осветљивању вароши пала је 9 априла 1890, а у децембру исте године узето је у студију питање електричног или гасног осветљења. Тргба се сетиги да је Едисоное проналазак електричне сијалице био само пет година раније, и да су мишљеша наших струч-

Претседник Општане града Београда г. Влада Идић говори на комеморативној седници о заслугама Никоде Пашића у већу града Београда.

њака о томе да ли Београд треба осветљавати електрикозд или гасом била подељена, пошто су неки у то доба тврдили да је електрично осзетљење шкодљиво за очи и да чак доеоди до слепила. Решено је међутим да се за Београд уведе електрично осзетљеше. Пашићев рад у Београдској олштини, у погледу хигијенском и здрзвственом, био је та:сође врло пло-

Године 1889 израђен је први нацрт Грађевинског дан, Решењем од 10 фебруара Пашић је уредио питање закона за варош Београд, ко;и је за сзоје време пока- продаје животних намирница на београдским пијацама зивао много урбанистичког смисла и стручности. У, > и за бранио торбарење по Београду, које је било увези с тим, решењем од 17 јануара 1890, претседиик зело у то доба врло велике размере. Исте године израПашић и седница Градског одоора одређују комисију. к ' ђ ен ј е програм о контролисашу хране и других предмета од утицаја за здравље београђана, уз асистен-

за обележаваше рејона града Београда. Већ на одбор-,'" ској седници од 4 фебруара исте године био је утвр-; ђен рејон Београда, који се тада граничио данашљом Ш Хартвиговом улицом. јЦ Проблему воде у Београду посвећена је наро-и«Ј

цију тадашших стручњака: Др. Леха, Др. Пачуа, Др. ^Михла, Др. Геца и Др. Рибникара. Исто тако је израђен план за подизање београдске кланице и купатилз ;на Сави, а на седницама од 11 и 18 маја план за кана-

чита пажња. Већ у другој половини 1889 дефинитивно Млизацију Београда, ко]и су дали Др. Лехо, Др. Пачу, је утврђена употребљивост пијаће воде са Макиша и ЈЦЈА. Алексић и г. Коста Главинић. Паралелно с тим „Белих Вода", којом се Београд и данас снабдева. |{| Марта 1890 усвојен је пројекат о подизању Београд -Цј

сахрањиваше мртваца одузето Је од приватних лица и почело се обављати у општинској режији.