Opštinske novine
1
Комунална хроника
121
нАовом старању за остварење ове тако потребне Јстанове, завршујући овим речима: — Црква Вам захваљује на овоме делу, домаћине г. Владимире Илићу! Затим је у име Санитетског одбора присутне поздравио градски већник г. др. Љуба Стојановић овим лепим речима:
Заједничиа соба за породиље у породилишту Градске болнице „Госпође и господо, Последњих година предузимано је низ мера за заштнту социјално незбринутих чланова Београдске општине и побољшање услова за напредак превентивне и куративне медецине, али једна се осетна празнина осећала све до данас, Велики број матера био је остављен у данима порођаја без најпотребнијега старања о њима и њиховој новорођенчади. Престоница је била без породилишта за сироте и незбринуте мајке и њихову малу децу. Због тога морталитет деце у првој години живота био је у Београду врло велики. Било је неопходно потребно да Београд добије своје модерно породилиште за шротињу, не само с обзиром на социјалну дужност ирема нашим суграђанима незбринутим и у беди, него и према будућности националног подмлатка. Из података које ће Вам г. др. Берић, управник овога завода, изнети, ви ћете видети како се кретао број женских болести и порођаја од 1928 до данас. Још пре осам година постојала је само једна соба у тадашњој Централној амбуланти за породиље. Данашње породилиште одговара свима модерним захтевима. Почето да се зида 1934 г., оно је довршено, и почеће функционисати задовољавајуђн једну од најосетљивијих потреба београдског грађанства. Срећан сам што смо успели да завршимо овај посао и испунили ову дужност. Додајем да је ово једино градско породилиште не само у Београду него и у нашој држави. Желим му пун успех у вршењу његовога племенитог задатка, а на општем добру." После пажљиво саслушаног говора г. др. Стојановића, шеф породилишта г. др. Миленко Берић, изнео је укратко историјат стварања овог завода као и његов циљ.
У своме извештају г. др. Берић је рекао: „Као шеф ове установе, у име своје и својих сарадника, сматрам за особиту част да изјавим пре свега пуну благодарност Вама, Господине Претседниче, и свима већницима на заузимању и искреним напорима да се ова тако важна установа подигне и оствари у нашој престоници. Наша искрена захвалност наћи ће правога израза тек онда када нашим савесним и пожртвованим радом дигнемо ову установу на ону висину на којој треба да буде с обзиром на узвишене циљеве и племените задатке којима треба да послужи. Да би се што боље видео развој ове установе, слободан сам да изнесем њен кратак историјат. 1928 год. основана је при општинском санитету амбуланта за женске болести и порођаје. При своме оснивању као што је већ г. др. Љуба Стојановић, претседник Санитетског одбора, истакао, била је смештена у једној преграђеној соби старе централне амбуланте у Кр. Милана улици. Почетком 1930 године пресељена је у Средачку улицу, у садашње њене просторије. Исте године извршена је преправка целе зграде и од тада стварно почиње њен нагли развој и пуна делатност њенога рада, јер је постављена на лако приступачном месту и у крају који је насељен поглавито сиромашним становништвом. Број болесника који је прошао кроз амбуланту од њеног оснивања па до данас кретао се овако: У првој години њеног оснивања прошло је кроз амбуланту 1.800 болесница, у другој години број болесника се пење на 3.500, у трећој години на 6.500, у четвргој на 10.400, у петој на 12.976, у Шестој години на 13.728, у седмој години на 14.309, у осмој години на 12.205, у деветој години на 11.201. Из изложених података види се да је кроз амбуланту од њеног оснивања па до данас прошло 86.916 болесница.
Операциона сала у породилишту Градске болнице Здружена се Дечјим диспансером, кроз који пролазе око 10.000 деце годишње, она постаје важан фактор заштите мајке и детета у почетку у овоме крају, а затим и у целом Београду. Делокруг рада овог одељења проширен је у 1934 години оснивањем реонске бабичке службе. Задатак /е ове службе да се укаже помоћ оним сиромашним