Opštinske novine

библи®тека општине града А Ј ЕОГРАДА Свесоколски слет у Београду 1941 године — Предлог Савеза Сокола за подизање стадиона —

Управа Савеза сокола Краљевине Југославије одржала је пленарну седницу од 14 до 16 фебруара о. г. на којој је донела следеће одлуке: Да се 1941 г. одржи у Београду свесоколски слет као круна Соколске Петрове петогодишњице и као дар соколства Њ. В. Краљу Петру II у моменту кад Он преузме у Своје руке високе дужности владара Краљевине Југославије. Уједно је решено да се умоле надлежни фактори да се Ратно Острво, Доњи и Горњи град као и Ве

лики и Мали Калемегдан огласе за национални парк у коме треба да се што пре подигне соколски стадион. Да се за решење овога питања сазове једна широка конференција, на којој би поред претставника соколства учествовали сви надлежни фактори, заинтересовани овим питањем. Као стручни референти за ову конференцију одређени су инжињери г. Радивоје Радуловић, г. Коста Петровић и г. др. Адолф Пихлер, начелник Савеза сокола Краљевине Југославије. Изградиће се репрезентативни стадион у Београду — Оснива се фонд код Државне хипотекарне банке у ту сврху —

Одавно се осећа потреба да се у Београду изгради модеран стадион за одржавање великих соколских и спортских приредаба. Због тога што не постоји такав стадион, у Београду се није могао одржавати са успехом ни већи соколски слет нити каква друга замашнија спортска манифестација. А то је штетно, не само за телесно васпитање наше омладине — јер такве велике спортске приредбе најуспешније пропагирају спорт и дају прилике нашим спортистима за усавршавање — већ и за нашу привреду и туризам. Свака већа спортска манифестација привуче велики број туриста из земље и иностранства. Од тога, наравно, имају користи све гране наше привреде. А поред тога, такве манифестације дају прилике странцима да упознају нашу престоницу и нашу земљу и да говоре и пишу, кад се врате кући, о њеним лепотама и привлачностима. Осим стадиона, Београд има све друге услове да приреди велике соколске слетове, затим земаљске, балканске, свесловенске и интернационалне спортске утакмиие. Може да организује и Олимпијске игре. Њ. В. Краљ Петар II постаће пунолетан 1941 године. У част Његовог пунолетства потребно је да се приреде велике свечаности. Савез сокола Краљевине Југославије намерава да у оквиру тих свечаности организује велики свесловенски слет, на коме ће се макифестовати снага соколства, чији је старешина Њ. В. Краљ. Тај слет треба да покаже резултате соколског рада за време „Петрове петогодишњице", који изводи по плану управа Савеза сокола и појединих жупа и чији резултати треба да буду поклон Старешини сокола Њ. В. Краљу на дан Његовог пунолетства. Стадион треба да се изради у већим размерама, да могне примити огромне масе народа. Треба да има сва модерна уређења за спортска такмичења, за све спортске дисциплине. Сгадион ће бити сталан и слу-

жиће и доцније, после његовог отварања, за све већс спортске приредбе. Стално би служио као вежбалиште средњешколске омладине и обвезника празничних течајева. Постоји зећ неколико палнова за израду таквог стадиона. У комбинацији су и извесна земљишта, на којима би се имао изградити стадион. У обзир долазе Доњи Град, Бањица. У пројекту је и Прокоп. Али дефинитивно није се мо.гао усвојити ни план ни одредити земљиште јер није било кредита за тако велики посао. Сад је и то питање решено. Министар за физичко васпитање народа г. др. Јосип Рогић поднео је финансиском одбору Народне скупштине, на седници тога Одбора од 11 фебруара ов. г., амандман о обезбеђењу финансиских сретстава за изградњу репрезентативног стадиона у Београду и Финансиски одбс.р је тај амандман усвојио, а затим су га изгласали Скупштина и Сенат. Амандман гласи: „На дан 1 априла 1937 године оснива се код Државне хипотекарне банке у Београду Фонд за изграђење државног репрезентативног стадиона у Београду, под именом: „Стадион Његовог Величанства Краља Петра II". Овим фондом управља министар физичког васпитања народа. Градско поглаварство града Београда уступиће Министарству физичког васпитања народа погодно земљиште на коме се има изградити стадион. Овлашћује се министар финансија да из буџетских резервних кредита за буџетску 1937/38 уплати у Фонд код Државне хипотекарне банке суму од динара 5,000.000 као прву рату за остварење изградње стадиона. Министарски савет на предлог министра физичког васпитања народа прописаће Уредбу са законском снагом о прибирању и уплаћивању материјалних средстава у Фонд, руковању са истим, као и о изградњи и о управи са стадионом."