Opštinske novine

158

Београдске општинске новине

против министровог решења одбацио Др!жавни савет — пресуда бр. 19359 36 — и за своје напред означено становиште по спорном питању дао следеће образложење: „Према § 116 ст. 1 Грађевин. закона, земљиште одређено регулационим планом за саобраћај или друге јавне потребе, може се искоришћавати за све друге сврхе само не за грађевинске све дотле, док га општина законским путем не преузме, а ако на таквом земљишту постоје зграде оне се могу одржавати и оправљати само по претходном одобрењу општине, али се овим радом увећана вредност приликом експропријације неће признати. Закон дакле, као што се види из цитираног закон. текста, допушта одржавање И оправљање зграда, које се налазе на земљишту, по регулационом плану одређеном за јавне потребе, само што на овај начин увећану вредност зграде не признаје приликом експропријације. Из тога, што закон поред одржавања говори и о оправљању, за које везује повећање вредности зграде, види се да законодавац није мислио само на обичне оправке, нужне за одржавање зграде, које одговарају изразу одржавања и скоро не утичу на вредност зграде, него је предвидео и обимније, веће оправке Јпа и преправке зграда, због којих расте вредност исте. На ово упућује и циљ наведеног законског прописа омогућавање општини експропријације односног земљишта уз накнаду вредности зграде пре оправке одн. преправке — који је потпуно заштићен и при оваквом ширем схватању речи оправке, у закону употребљене. Такав је и спорни случај заинтересоване Перице. Она је тражила преправку своје зграде на земљишту под ударом регулационог плана, која преправка би се састојала у томе, што би се од постојећег стана један део претворио у два дућана', а ради складног изгледа фасаде, на соби !која остаје с лица, замењује се стари мали прозор једним новим великим. За ово њено тражење има основа у § 116, јер се тражена препоавка више односи на унутрашњост зграде, уз незнатну измену фасаде, која ће само допринети њеном лепшем изгледу, а ова преправка не може бити сметња да општина, кад јој затреба, приступи експропријацији односног земљишта са зградом без накнаде вредности увећане преправком, о чему ће се заинтересована грађевинско правно обавезати. То је битно за примену § 116, а испуњено је у спорном случају, а |не да ли се преправком мења намена просторија, како то погрешно узима поглаварство у својој поништеној одлуци. Неумесно је позивање Поглаварства у тужби, да § 117 Грађевинског закона не допушта тражену преправку, јер није прилагођена регулационом плану. Ово са разлога, што преправка одобрена по § 116 је привремена —- траје само док општина не приступи експропријацији земљишта са зградом, а преправка из § 117 мора бити саображена регулационом плану јер је трајна, одобрена је на згради чије даље постојање не зависи од општине, док је по § 116 обрнут случај, општина увек има могућности да уклони зграду на којој је одобрена преправка, то ће постићи приступајући експропријацији односног земљишта са самом преправљеном зградом".

Плацеви подобни за грађење Да би се на једном плацу одобрило грађење треба да су за исто испуњени услови грађевинских прописа који су на снази, ако ти услови нису испуњени плац је неподобан за градилиште, и без обзира на то што су по ранијим прописима, који су престали да важе, ти услови били испуњени. Градско поглаварство у Београду одбило је молбу заинтересованог власника за грађење на плацу који не испуњава услове садашших грађевинских прописа, а био је подобан за грађење по ранијим прописима. Министар грађевина, по жалби, поништио је одлуку Поглаварства, а Државни савет уважио је тужбу Поглаварства и риштећи министрово решење — пресуда бр. 29411/36 — дао је ово образложење: „Плац заинтересоване Алпар у Јефтановићевој ул. парцела бр. 4867, за којн је тражила дозволу зидања, по извршењу регулације има површину од 205,21 кв. м., а то је површина испод минимума предвиђеног Г рађевинским Правилником за град Београд — овај минимум по чл. 5 ст. 1 т. 2. под в) Правилникао с обзиром на грађсвинску зону плаца, износи 300 кв. м. Значи да је односни плац заинтересоване Алпар неподобан за градилиште због недовољне површине, а земљиште неподобно за грађење оспособљава се за градилиште путем апропријације, која се врши на начин и под условима из § |52 Грађевинског закона, § 5*21 т. 3 предвиђа: ако се поред једног земљишта неподобног за грађење налази друго земљиште исто тако неподобно, а њиховим спајањем добила би се прогшсна површина за грађење, да ће се апропријацијом мањег земљишта већем земљишту извршити то спајање. Так,ав је и |с|порни случај заинтересјоване Алпар: њен плац непрописном површином је неподобан за грађеље, а апропријацијом тог плаца са другим плацом заинтересоване, који се налази крај овог а исто тако је неподобан због недовољне површине, добија се прописна површина и тиме могућност добијања дозволе за грађење. Поглаварство је тако и поступило, одбило је дозволу због непрописне површине, а указало је да се дозвола за грађење може добити ако се апропришу два плаца заинтересоване, који се налазе један покрај другог, и (на тај начин добије прописна површина за грађење. Према томе и .жалба именоване на одлуку Поглаварства о одбијању дозволе била је неоснована, а :Министарство није имало основа у закону да по таквој жалби поништи ову одлуку. Нису се могли уважити наводи у оспореном министровом решењу, које и заинтересована истиче у одговору на тужбу Поглаварства и због чега .је поништена одлука Поглаварства да је заинтересована по ранијим грађевинским прописима стекла .право на грађење на сваком од њених назначених плацева и да то стечено право штите и нови грађевински прописи. Ово са разлога, што по ранијим прописима она није стекла никакво право, него јој је само, док су ти прописи важили, пружана могућност за грађење по њима коју она није искористила, него тражи дозволу за грађење под владом нових грађевинских прописа, те мора испунити и услове које они прописују".