Opštinske novine
21
Урбанистичка хроника
161
до краја 1936 год. у Бсограду је подигнуто 6.573 зграде, (не рачунајући зграде подигнуте без дозволе, којих исто има много). Ове нове зграде престављају вредност (пријављену) од 3,47 милијарди динара, што зиачи да Београд потроши просечно годишње преко 200 милиона динара на подизање само приватних зграда (јавне зграде нису ушле у рачун, а познато је колико се и оне подижу). Непојмљиво је да је, поред толике грађевинске делатности и поред толиког уложеног новца, најужи сити остао занејиарен а да се нове зграде у њему могу још увек на прсте избројати. Одговор за ово треба могуће тражити у индолентности сопственика имања у центру, који се задовољавају постојећим старим стањем и неактивности ранијих општинских управа које нису биле осетиле потребу да предузму какве мере и да приморају, али и помогну сопственицима, да у интересу репрезентације престонице улепшају Теразије и околину новим домовима.
Данас се изричито жели да се сити Београда подигне. Иало нове урбанистичке идеје захтевају решавање града у здравственом погледу на прво место, ипак је свакоме јасно да се извесна репрезентација мора имати и ,по цену мањих жртава. Углед престонице Југославије захтева да Теразије буду њен салон, који се нажалост до сада најмаше изградио. Да се сопственици околних имања потстакну на делатност, општина је још прошле године поставила старим зградама у сити-у известан намет (допринос) (20°/о од кирије види чл. 13 правилникЈа о извршењу буџета за 1936/37 г.), а кад се то показало као успешна мера, општина ево, могуће у последњем тренутку, расписује и међународни конкурс да би се дошло до најбољег решек>а за уређење тог салона. Горе наведене цифре из статистике показују, да Београд то може лако да добије, само нека конкурс донесе добре резултате и нека се грађевинска делатност смишљено води. Арх. Д. М. П.
Нова основна школа на Дедињу
У жељи да Београд добије што више учионица за основну наставу и да добије што погодније и хигијенскије школе, Општина ће подићи ове године нову велику основну школу на Дедињу. Срества су осигурана из зајма који је Општина закључила са СУЗОР-ом 14. августа 1936. године, а подизање школе је одобрено на последњој седници Градског већа одржаној 5. фебруара 1937 године. Нова основна школа, коју је пројектовао архитекта Мил. Тричковић, биће једна од најмодернијих у Београду. Имаће 10 учионица, велику салу, стан за
учитеља, одељење за очигледну наставу, амбуланту, купатила, тушеве итд. Школа ће се подићи у елитном крају Београда, на Дедињу, у зеленом блоку на углу између Љутице Богдана улице и Булевара Кнеза Александра Карађорђевића. С обзиром на терен у благом паду, школа ће добити лепо двориште са терасама и перголама. Градско веће на својој седници од 5-11-1937 одобрило је кредит за подизање ове школе у суми од 2,212.347,79 динара. Арх. Д. М. П.
Београдски саобраћај
Прелазн на београдским прометним раскрсницама обележени су металним клиновима
Ради заштите пешака и регулисања саобраћаја у Београду обележила је Управа града Београда у марту месецу дефинитивно прелазе за пешаке на свима прометнијим раскрсницама у престоници. Ти су прелази обележени металним клиновима, који су учвршћени у асфалту или калдрми, по узору на велике вароши у Европи, а нарочито по узору на Париз. Клинови су направљени од легуре месинга и алу-
миниума. Прво су ови клинови уковани на раскрсници код „Руског цара", а затим на свима прометнијим раскрсницама по граду. Нови клинови су врло видљиви. Засечени су на површини тако да се зими не може нога да оклизне кад се стане на такав клин Сваки клин стајао је Управу града 17,50 динара.