Opštinske novine

Шетња по музеју Кнеза Павла

13

ширеним крилплш двају генија, затим онај рељефни фриз са изванредно фино и живо израђеним коњаницима у трку —, по сеом стилу, потсећају на егинске и селинунтске скулптуре. Један сјајан при!мер јелинског вајарства и[з VI века пре Хр. — Том добу Џ стилу припада и једна, такође танано цизелисана, златна мртвачка маска као и нсколико комада нак!ита у Истом металу. Млађе су већ: једна интересантна мала копија ФидијасоЕе Атене Партенос, једна сугестивна ,,Млада весталка", биста у белом м!ермеру, једна дражесна црвенкасто и црно бојадисана велика амфзра са нагим митзлошким фигурама у најбољем, најчистијем класичном стилу IV Еека пре Хр. Те ствари! служе као прелаз ка џммској уметносш којј|у овде заступају, у главном'е, стобијске ископине сакупљене све — сем оних што смо их већ видели у трему — у двема НЕЈјЕећим дворанама приземља. То је једна углеДна збирка кипова, већином копија и варијаната славних класичних оригинала из последњих векова предХришћанске и првцх векова наше ере. Упечатљива сведочанства о богаству и високој култури чувеног, некада грчког, а каснијс римског грат и гарнизона Стоби. Посматраћемо само најзнаменитије: она два витка млада „Сатира" у црној брснзи чија гипка нагост цепти, заиграва од раздрагане, паганске радости живота, онај пргК:ителски меки торзо једне Венере у млечнасто бслом мермеру, ону такође белу, мермерну главу једног Ескулапа јупитерски бујне косе и браде и јупитерски благог погледа, оног још и! у сеојој окрњености сугестивног Орфеја, ону велику мраморну фигуру једног достојанствег ;* ^ -, % - : Тома Росандић: Аутопортре

ног „Римљанина" у фино колмованој бради који својим типом, атитидом и драперијом опомиње на оног величанственог Софокла у Ватикану; — ону строгу, императорску главу цара Константина (нађена у Нишу) и још неколико сличних маркантних римских портрета у бронзи и камену. Само један поглед на богату нумизматичку збирку: древни грчки новци са совом, са Зевсом у седећем ставу, са главом Паладе или Херакла у лавовој кожи, Александра Великог са овнујским рогом Амона, разних његових наследника, „дијадоха" са сличним амблемима;затим римски —са оштрим профилима Цезара, старог Веспазијана, Марка Аурелија, Галијена — искозаним у бакру, сребру и злату; — и најзад — прелазимо у одељење наш!их средњевековких споменика — и новци наших краљева, царева и деспота, у готово потпуној серији од Немање па све до Ђорђа Бранковића. Ова колекција није много велика, али је значајна. Крај бронзаних аварских и златних остроготских накита — који данас делују Еећ опет сасвим „модерно" —, златни и сребрни ланци, крстови, гривне, огрлице наших краљица и деспотица, један метални двоглавји орао и чувени натпис краља Вукашина из Марковог манастира, три врло лепа звсна са ликом Богородице и натписом деспота Ђорђа, две дивно калиграфиране повеље ка латинском ј|езиК1у са потписом и великим печатима истог нашег владара, један драгоцен епитрахиљ из XV века, ручни рад у сребру и св.или принцеза из дома Бранковића, разни крстови и црквене утвари византијсКе и наше, најзад, неколико изврсних икона из XVI, XVII и XVIII столећа. Вреди међутим посебно разматрати ту два наша национална споменика од највише вредности: Мирослављево еванђеље — чија дивна, као урезана и сада већ широм нашер народа позНата, славна слова и живописни, фино бојадисани иницијали претстављају, већ и у глобалном европском односу, један са-

Дерен: Мртва природа