Opštinske novine

Индустрија Београда

љега прегледа видимо, уколико су се та предвиђања остварила:

Млинарска индустрија Кланична „ Пиварска Прерада шећера . Хемиска индустрија Текстилна „ . . Дрвна „ . . Керамичка „ . . Металугриска индустр Индустрија хартије коже . „ стакла Електричне централе Разна индустрија .

1919

2 3 2 2 7 8 7 13 14 4

Свега

1925

1 2 2 4 5 14 10 10 24 2 7 2 1 15

1927

2 2 2 4 10 23 10 13 29 5 8 2 1 26

137

1923

2 1 2 4 21 20 13 16 32 6 7 2 2 28

156

1935

2 2 2 5 17 22 12 12 30 6 9 1 3 50

173

Код пивара видимо, да је број остао исти. Разлог је томе, што је њихов капацитет за потрошњу Београда и ближе околине доста велики, а број пивара у земљи далеко надмаша потрошњу, која је уз то и знатно опала (од 700.000 на 250.000 хектолитара). Опадање се запажа код циглана, што је последица проширења Београда, и повећања вредности великих терена које циглане заузимају. Поред тога, и криза је утицала да су неке циглане морале да парцелишу своје терене и распродају их. Код обраде стакла зидимо такође смањење, јер је једна фабрика огледала, која је била дошла из Осијека, обуставила рад. Млинарска индустрија је такође у застоју. Пада у очи да у Београду стварно ради само један већи млин, иако је Београд тако велики потрошач брашна, иако се он налази тако близу житница земље. Велика повећања, по броју предузећа, запажамо код хемиске и текстилне индустрије. Та чињеница може само да нас радује, јер смо ми хемиске производе (овде је ушла и фабрикација сапуна и козметичко-хигиј.енских сретстава) раније готово све увозили из иностранства. У сваком случају то је индустрија будућности и добро је, да се она што пре и што више у Београду развије. Што се текстила тиче, београдска текстилна индустрија шаље своје производе у све крајеве земље, и с обзиром на то, да смо ми на врло ниском ступњу по потрошњи текстилних производа у поређењу са многим другим народима, и да се та потрошња мора стално пењати, — у Београду има места за још многа текстилна предузећа. Код металургије, Београд је добио после Р а та једно врло потребно предузеће за израду инструмената, као и три фабрике авиона, од-

носно авионских мотора, које такође претстављају индустрију будућности. Највеће пак повећање остварило се код разне индустрије. То су предузећа, која нису ушла ни у једну од група из табеле. Наравно, да су се за то време многа подигнута предузећа угасила, престала да раде, пошто су њихови покретачи изгубили своје уложене капитале. Колики је капитал уложен у београдску индустрију? На то је питање данас тешко одговорити са сигурношћу. Јасно је једно: данас једно или два предузећа у Београду имају већи капитал у динарима, него што је био укупни капитал целе београдске индустрије из, рецимо, 1910 године. Број запосленог особља премаша 15.000 лица, а моторна снага 12.000 коњских снага (НР). Овде морамо напоменути, да је од присаједињења Земуна Београду, индустрија Београда знатно увећана бројем земунских предузећа, која су се после рата лепо развијала, услед добре индустриске политике Земунске општине. Земун је унео у индустриску заједницу проширенога Београда 40 предузећа, коју цифру треба додати оној из горње табеле, тако да се број индустриских предузећа у Београду пење данас на 224.

Овај приказ не даје потпуну слику београдске индустрије, јер на жалост, тачна индустриска статистика још не постоји. Ипак, из њега се могу видети јасно три фазе развитка индустрије у Београду: прва је од ослобођења Београда до Закона о потпомагању домаће радиности, друга од овога до Светског рата, и трећа — послератна. Напредак је неоспорно знатан, ма да не онакав, какав би могао и требало да буде. Јер, Београд има све природне услове, да буде индустриски ценгар земље. Он је важан саобраћајни центар, а уз то окружен двема великим пловним рекама. Ствар је Београдске општине, да и са своје стране допринесе развитку индустрије у престоници. Међутим, до сада се не може рећи, да је она у томе погледу што озби,љније учинила. Електрични погон је и сувише скуп и до скора је онемогућио знатнију индуетриску употребу. Вода је исто тако скупа. Трошаринска тарифа није подешена тако, да се привреда у Београду развија у већем' обиму, и Општина би морала да одреди једанчвећи терен, који би снабдевала свим потребним; инсталацијама и водовима за индустриски крај Београда. У оскудици таквог једног терена, индустриска предузећа имају муке са суседним сопственицима и трпе нападе и штете без своје кривице.