Opštinske novine

24

Београдске општинске новине

делен>е, па макар и најкултурније, у смислу техничком и естетском, само покварило објекат. Задржао сам се на овом објашњењу само зато што се код нас изопачено одомаћио појам националних паркова, па у вези са тим примењује се на њих и погрешан поступак. Мало доцније ћемо то и примером дохазати, Првобитна идеја о националном парку појавила се у Америци крајем прошлог столећа. Тако се прво законом проглашује огромна територија Јелоустон за национални парк, која обилује природним интересантностимаилепотама, Доцније водопади Нијагаре са најближом околином итд. Све су то постала туристичка места особеног значаја и вредности. У Европи чак имамо пример где две државе после рата једном међусобном конвенцијом регулисавају тај однос и лепоте једног заједничког им пограничног краја успевају да заједнички на тај начин и сачувају. То су „Високе Татре" на граници Чехословачке и Пољске. Ми у Југославији имамо 6 места која су законом проглашена за национални парк. Оволики број није ни чудо, када се има у виду изобиље природних лепота наше отаџбине. То су: Триглав, Дурмитор, Плитвичка Језера:, Велебит (Беле Стене), Ловћен, Авала и Липовица. Уређење Плитвичких Језера може нам послужити као класичан пример погрешног схватања суштине овог проблема. Овде је феноменална природна лепота у своје време просто масакрирана од стране меродавних и њиховим „културно-техничким делањем" забијен |е глогов колац овој туристичкој вредности и лепоти. Поред депласираних потхвата погрешних и у диспозиционом погледу на „Горњим Језерима" посетиоца, упркос неописиве лепоте „Доњих Језера", запрепашћују разне техничке изградње, које су додуше ситне, а\и зато због своје ружноће не мање упадљиве. Оне пред странцем рђаво илуструју ниво наше материјалне културе и нехотице се добија утисак као да нисмо достојни свега онога чиме нас је природа тако богато обдарила. Такосету могу видети, поред велелепних и импозантних водопада, фантастичних геолошких формација, стена и дивних боја воде, грубе и монотоне бетонск1е ограде, мостови, стереотипне клупе и др., што све неумитно пара очи и задржава спонтано надахнуће пред овим иначе величанственим призором. И као круна те људске глупости и неразумевања, кад посетилац уђе у пећину звану „Голубњача" да се диви сталактитима и сталагмитима, наједанпут се пред њим указује у дну пећине један бетонски вијјадукт у свој својој величини, „мајестрално техничко дело" оног несрећника, који је могуће имао најлепше намере, али им није био дорастао. Међутим, све су се потребе ту могле задовољити са мање средстава и много спретније, израдом прелаза преко воде и ограде од истог камена као околне стене, прављењем т.зв, рустик-клупа од дрвених облица, локалне флоре итд. итд. На

страну излишно трошење државиог новца, што претставља мање зло и штету у односу на оно што је главно овде: скрнављење божанствено лепог. Нас овде специјално интересује Авала. Стриктно узевши, она се не би могла уврстити у ред националних паркова у правоме смислу те речи, јер јој не достаје у довољној мери феноменалних природних лепота. Она додуше није сасвим без њих, јер као планина има лепу шуму и елегантну форму. Гледана са Београдске тврђаве од „Победника", она нас са Савским пристаништем и Савом, чији се ток овде у једном благом луку завија, потсећа на — или боље рећи — пружа нам илузију Напуља са Везувом. Најзад, са ње се пружа величанствени видик. И у оскудици других природних лепота у околини Београда, она ће увек привлачити највећу пажњу престоничких грађана. Али оно што нас овлашћује да је уврстимо у ред националних паркова, то је њено скмболично значење. На њеном врху се подиже наш највећи национални споменик. И то на месту одакле се виде попришта главних борби најважнијег периода наше националне историје: Цер, Гучево, Ражањ, Мачков Камен, Сувобор, Рудник, Ковиона, Варовница, Крајкова Бара, Смедеревски град, Липовача, Београд, Бежанијска Коса, Фрушка Гора итд. Ту је неумрли Краљ отпочео симболичну изградњу споменика Незнаном јунаку, духовном чувару наше родне груде, који ће служити поколењима као пример и опомена како се треба достојно одужити сенима палих витезова. ТакоћеАвала са Шупљом Стеном заједно, што чини један појас од 730 Ха шуме у близини Београда, служити вечито као главно празнично излетиште, не само Београђана и родољубивих Југословена, већ и многих странаца посетилаца наше престонице. Ту ће излетник, поред дужне поште према незнаном хероју, имати прилике да ужива у величанственом видику и свежем планинском ваздуху. Авала је близу свог дефинитивног уређења као првокласно излетиште. Али околност да она лежинасветом југословенском путу за Опленац чини је још значајнијом. Зато и на уређење овог репрезентативног пута, који је, као што је већ споменуто, један део наше будуће аутостраде, треба обратити највећу пажњу. Многостране поклонствене депутације — домаће и стране, — по ономе што виде на том путу и са тог пута, судиће о нама и нашој земљи, а специјално Шумадији. Зато ту треба, поред пројектоване садње дрвореда, контролисати и изградњу насеља, које има увек тенденцију да се рапидно изграђује дуж главних приступних друмова. Као што је већ спомињано, тој изградњи треба безусловно дати фолклорско обележје шумадијског села. вј Као треће даљње излетиште предвиђа се Винча поред Дунава, и то као културно боравиште због својих старина. Око ископина