Opštinske novine

Београдске општинске новине

IV. Радови (зеленог појаса), који се имају извршити без финансијског ангажовања Општине. Код ових радова Општина би се углавном ангажовала само у колико је потребно стварати специјалне комуникације, које би јој донеле и спец. приходе. Тако у искључиви делокруг Државе била би изградња Аеродрома, војног вежбалишта, војног стрелишта, уређење кругова разних војних јединица, апсолутног излетишта (Топчидер, Кошутњак, Баново Брдо), националног парка (Авале), културног излетишта Винче (као старине) уз потпору Општине у погледу припремних радова, пројектовања и стручног руководства вртарск!их радова. Хиподром би се изградио уз државну субвенцију и потпору Општине у биљном материјалу, од стране надлежног друштва. Аутодром исто тако. Универзитетска ботаничка башта не може остати на месту где је сада, јер се за ову сврху не могу заузети велики комплекси 'у центру града и на тај начин варош умртвљавати. Установа ове врсте мора ићи даље од центра, а ово земљиште где је сада, преузети за варошке потребе. То би се извршило трампом земљишта уз извесну новчану накнаду од стране Општине за њено евакуисање (око 2,000.000.— Дин. и зато се предвиђа за ову установу терен од 7 Ха. на Топчидерском брду (у зеленом појасу), испод новосаграђене цркве. Овај је терен за поменути циљ веома подесан и у оеколошком погледу. Даљна излетишта и кружна аутострада треба да се изграђује од стране Бановине и Државе. Исто тако корисно земљиште (шумско) од 500 Ха. у Панчевачком риту треба да буде пошумљено од стране Државе, јер би оно у првом реду било као амелиорачно средство за пољопривреду у самом риту. Што се тиче шумског појаса (заштитног) ван атара Општине београдске (Торлак, Лешће, Липак, Земунска страна итд.) он се има подизати од стране Државе или субвенцијом преко Београдск!е општине, или суделовањем Државе, Београдске општине и околних

општина, као и поменутим средствима за трансформирање пољопривреде у околини Београда. Закључак Као што се из предњег излагања види Општину очекује још велика делатност на пољу изградње објеката зеленог појаса. Исто тако и Државу. Сва ова комунална старања и службе изискиваће, као што је изложено, и извесне жртве. Нарочито на пољу спортске делатности, на чему до сада није такорећи још ништа урађено ни од стране Државе нити Општине. Да би се сви ови задаци, који нам неминовно предстоје, већ у идућој деценији успешно решили, потребно је за њих спремити и општинску службу у овом њеном делу реорганизовати. Јер не може се очекивати да се овако проширена делатност и надаље успешно обавља помоћу постојећих установа и средстава, која су већ одавно постала недовољна. О томе треба да води рачуна пројекат реорганизације општинског статута и општинске службе, који је сада на дневном реду. Београд је у сталном порасту. Расту и његове потребе, а материјалним напретком и културом појављују се и сасвим нове врсте комуналних задатака и проблема. Њих треба решавати у духу савремених тежњи и нескучено. Треба више далековидости и предвидети све унапред. Без тога нема техничког напредка. При једној изградњи не може бити веће штете од оне, када се она не предвиди у довољном обиму. Ми имамо довољно рђавих примера пред собом да видимо, како се једна школска зграда ове године зидана, већ идуће године мора надзиђивати, или једна жељезничка станица, већ три месеца после отва-> рања показује се као сасвим недовољна да савлада промет. То се не може назвати далековидошћу пројеканта и противно је сваком принципу штедње и економичиости. А да би се све то избегло, треба имати јаку и добру организацију службе, која ће увек бити на висини свога задатка и по величиии и по каквоћи. 1п§, Ллександар Крстић

(Крај)