Opštinske novine

Београдске општинске новине

— град као самоуправу, пошто су њој ти послови стављени у дужност. 4) Првтходно одобрвње надзорне власти Ово срество надзора, како му само име показује, састоји се у томе, што је за извесне у закону изрично поменуте послове — потребно претходно одобрење централне власти, па да би одлука општинске самоуправе, која се на тај посао односи, била правно потпуна. Иако врло јако срество надзора, претходно одобрење надзорне власти за извесне послове општинске самоуправе — за разлику од свих осталих сретстава надзора — није предвиђено у одељку З.О. и З.Г.О. који носи наслов „Надзор државне управе", него је растурено по разним одредбама поменутих закона и махом се налази у одељцима о надлежности општинских самоуправних органа и самоуправним финансијама. Сматрамо да овоме није разлог то, што законод.авац одобрење није смаграо као срество надзора. Разлог је, мислимо, чисто практичне природе. Одобрење је изузетно јако срество надзора, које се јавља у ствари као право туторство над општином, па је према томе велико одступање од принципа самоуправе, по коме самоуправна тела сама доносе одлуке о пословима своје надлежности. Ово није више обична контрола пословања, него учествовање у одлукама, пошто је одобрење надзорне власти саставни део одлуке — без одобрења одлука општинске самоуправе није потпуна. Кад прегледамо прописе 1 ) који траже ово одобрење — можемо рећи, да су то послови веома важни за функционисање и по опстанак општина и да се махом односе на економију и финансије општине: отуђење нзпокретности, задужење, буџет, ванредни приходи и расходи, завршни рачун, оснивање предузећа и сл. 5) Смењивањв општинских самоуправних органа од странв надзорне власти Оба закона предвиђају ово сресгво надзора. 2 ) Исто тако оба закона предвиђају исте разлоге због којих се ово смењивање може извршити. Претседник, потпретседник, градски већник, цело веће, претседник, поједини одборници и цео одбор могу бити разрешени из ових разлога: 1) ако се утврди, да не испуњавају услове који се траже по закону за часничко својство; 2) ако пропусте да врше своје дужности; 3) због решења и изјава које су штетне по важне опште државне интересе. У §§ 27, 28, 132 З.О!. и 24, 25 и 141 З.Г.О. предвиђено је ко може, а Ко не може бити општински часник. И сваког оног општинског час-

!) §§ 81, 82, 83, 90, 93, 95, 98, 100, 103, 106 3. О. и §§ 91, 94, 102, 118, 120 3. Г. 0. 2 ) §§ 129 и 130 3. 0. и §§ 138 и 130 3. Г. 0.

ника који не испуњава услове, одноено код кога се нађу околности које га искључују да може бити часник — надзорна власт је дужна разрешити, т .ј. сменити. За разлику од овог случаја надзорна власт у друга два случаја има дискреционо право да смењивање учини или не. Уосталом и разлози смењивања у овим случајевима врло су широко и неодређено дати, па би било тешко, чак немогуће, овде одредити неху дужностнадзорне власти. Дужности часника нису нигде тачно и лимитативно побројане, него се налазе ту и тамо упојединим законским ирописима.*) Таконапр. прописана је дужност долажења часника на седнице, држање реда на седницама, чување достојанства колегија, чији су чланови и уздржавање од ометања рада колегија. У случају решења и изјава штетних по опште државне интересе дискрецијд је још већа, јер је разлог исувише широко дат.* Стога је овде власт надзорних органа и сувише велика. Какве су консеквенце тога видећемо ниже. Из разлога под 1) смењивање може бити само појединачно, док у случају под 2) оно може обухватити како поједине часнике, тако и цео колегијум (одбор, управу, градско веће). Међутим, у случају под 3) смењивање може бити колективно, а појединачно само ако се тиче претседника општине, односно прегседника или потпретседника града, шго значи да у овом, 3), случају надзорна власт не може сменити поједине одборнихе односно већнике. Истина они, као појединци ,не доносе никаква решења, али ни због изјава које дадну, било у колегију било ван њега — не могу појединачно бити смењени. Што се тиче правне природе овога ср:ства надзора — оно се појављује не као обична контрола пословања, него као дисциплинска власт надзорног органа над општинском самоуправом и то врло велика, најјача дисциплинска власт. в) Ко је надлежан да предузима сретства надвора Непосредна надзорна власг је за општине срески начелник, а за градове, сем Бзограда и Панчева — бан; за Београд и Панчево — Министар унутрашњих послова. Као што ћемо ниже видети означена непосрздна надзорна власт није надлежна да предузима сва сретстванадзора: за нека од њих надлежне су друге, махом више власти у хијерархији државне управе од среског начелника, односно бана. Тако — срество принуђавања општине на вршење самоуправних послова одређује бан, а за градове Државни савет. Исто тако претходно одобрење, где се оно по закону тражи, не дајз срески начелник, односно бан, него махом, Мини-

*) Мало више прецивности дато је сада у § 52 финан. 8ак. за 1936/37 год.