Opštinske novine

Т1

Зимска помоћ 1957 годинс

I Социјалне акције код нас доста тешко продиру. Разлога за то је доста, али су најважнија ова два: 1) још нисмо развили своју индустријску делатност да би се у градовима могао створити у масама онај радни свет који се јавља код земаља где је индустрија достигла већи степен него је код нас; 2) соци јална дужност најспорије продире код свих држава. Она је кара1ктеристична по својим фазама какО улази било у државну било у самоуправну политику. Многи и данас код нас сматрају да је социјална акција, у колико се она односи на друштво избаченог човека, као што је незапослен радник, противна д,анашњим нашим принципима политике. Бринуги се за радника, к!ој|и је ради својих честих слободних и борбених иступа окарактерисан код многнх као општи незадовољник, значи често подупирати акцију која можда идз у раскорак са претензијама остале наше политичке делатности. Тај несоцијални осећај, или боље речено недостатак смисла за друштвену заједницу још увек код нас чини своје, да социјална акција далеко теже долази до народа него свака друга предузиЦања. Она је данас можда преживела главну фазу препрека, тако да нас у будућности очекује јача социјална акција. Али још увек тај нови, тако рећи социјални вал, није узео у нас свој потпун корен да би се могло очекивати његово сигурно развијање. Што је још караКтеристично, у свима крајевима није социјална акција једнако третирана. Ми имамо градова који већ дуги низ година спроводе смишљену, планску социјалну политику, док имамо других великих градова где је социјална политика сведена углавном на „сиротињске помоћи". То разнолико, тај несталан тере|н у јавном животу и доводи до закључка, да је наша социјалНа делатност још увек у фази стварања. Садашњи привредни застој који изазива економска неуравнотеженост у једном правцу поспешава тај природни процес друштвене заштите слабијег, али у другом правцу опет ствара већи егоизам код појединаца, услед чега се губе осећаји колективизма. У сваком случају разлоге слабе социјалне акције код нас треба тражити дубоко у животу како јавних тела тако и појединаца. II У току ове године, у оквиру к>омунал!не социјалНе политике, делатност социјалне ак-

ци}е у Београду имала је нов основ. Пракса која је у главном базирана на привременим подацима лица ван саме службе, отстрањена је, и уведен систем сталне социјалне евиденције о београдском сиромашном становништву. Као база тога ноЕога начина рада, узет је попис социјално незбринутог грађанства Београда, који је вршен у тоК1у лета прошле године. Тако се дошло до поузданих података, (који су увршћени у социјалну картотеку, која је у ту сврху образована. Картотека је устројена тако да може обухватити целокугшу соцшалну политику града, која је иначе разбијена у неколико огранака. Да би потпуност била још већа, у њега су уврштене и помоћи приватне иницијативе. Тако ће се на томе картону, који је један за целу породицу, видети све што сиромашне породице приме на име помоћи, било од Општине, било од државн^х или приватних установа. Картон има четири главна дела. Први се састоји у подацима о родбинском и имоеинском стању целе породице, и ознаке главних група помоћи које им се дају, Други део обухвата детаље изданих помоћи од стране општине и других хуманих устаноза. Трећи део садржи помоћи у натури (одело, обућа, намирнице, кухиње и леков!и) а четврти све остале помоћи: летовалиште, опоравилиште, болнице, Дом стараца п друго. Према томе, евиденција даје потпуну слику како самога стања необезбеђеног грађанина, врсте помоћи које су појединим члановима потребне, тако и величину додељених помоћи у низу неколико година. Тај картон треба да буде регулатор, на једној страни социјално збрињавање београдског становништва, а на другој, да се свакој породици учини оно што је потребно учинити. Није без интереса Еидети какве резултате показује стање социјалне картотеке Београда. У првој години, извршено је пописивање 6182 домаћинства са укупним бројем чланова породице од 19.784. Према томе, једна сиромашна породица у Београду прилично је оптерећена, са 3,2 члана породице, а то значи, муж, жена и једно до двоје деце. Стање домаћинства према члановима породице је ово: 1 * Самаца 1.620; са 1 чланом 1.109; са 2 чл. 1.002; са 3 чл. 934; са 4 чл. 657; са 5 чл. 438; са 6 чл. 228; са 7 чл. 117; са 8 чл. 44; са 9 15; са 10 чл. 4; са 11 чл. 13; са 12 чл1 1. Свега 6.182.