Opštinske novine

Ј88 Београдске општинске новине

ча, приморан, напушта 17-ХН-1914 год. свој завичај и прелази у Италију преко Венеције, Флоренције и стиже у Рим 22-ХП-1914 год. Ту у Риму ступа у везу са истакнутим људима Југословенима преко посланика Србије Љубе Михајловића, у чијем се стану држе састанци, а и са неким Пољацима, као и са Русом Всеволодом Сватковским (чешко порекло), који је прешао одатле у Швајцарску и много му помогао, те је упутио и други меморандум Сазонову (Сергеј Димитријевић), министру спољних послова у Петрограду 1915 год. (први је упутио 1914 год. преко Ситн-Ватсона); преко д-р М. Штефаника (Милан Растислав) ступа у везу и са Ватиканом (у почетку аустрофилски и германофилски расположеним). Прелази 11-1-1915 год. у Швајцарску, ту затиче малу чехословачку колонију (у Италији је није било), снабдева се са књигама и листовима и почиње рад. У Женеви добија вест да му је син Херберт Масарик 15-111-1915 год. умро у Прагу. Томаш Г. Масарик у Женеви, са неколико својих верних и младих сарадника на пољу „Народног Ослобођења" предузима: прво, као најхитнији задатак, организацију подземног рада — слање и примање курира у Праг и из Прага; и друГо, као велики задатак колоније из свих савезничких земаља да се окупе у јединствену целину. Ту се ставља на чело „РеволуционарноГ\џокрета иротив АустроуГарске''. Чехословаци свуда су правилно схватили шта је потребно. Разни покушаји, војнички, журналистички, за оснивање главног органа, јављају се: Еерн централни савез чешких друштава у Швајцарској; Париз где се покрећу недељни листови ,Д т а гх1аг" (НоНшап ј. Кга1ку) и ,,1Лпс1ерепс1епсе Тсћедие" (Сватоплук Коничек-Хорски) и оснива се „Народни савет чехословачких колонија"; Москва где се оснива 11-111-1915 год. „Савез чехословачких друштава у Русији". И у Србији и Бугарској Чехословаци су се организовали. Чехословаци свуда су проглашавали исте планове: у главноме револт против Аустроугарске и ослобођење Чехословака и Југословена. Било је страначких и личних неспоразума, који су падали пред ауторитетом Томаша Г. Масарика и главном идејом. Оснива: Е. Бешз 1-У-1915 год. у Паризу „Та Ма1;1оп Тећедие", у Петрограду 17-У1-1915 год. Воћс1ап Рау1и „Чехословак", у Кијеву „Чехослован" већ је издавао Вацлав Швиховски, у Анмас-у (Француска) већ је излазио лист ,,К 1пс1ерепс1епсе Тсћедие", („Чехословачка самосталност''), који је Др. Лео Сихрава од 22-УШ-1915 год. уређивао као прави „орган политичке емиграције и који је био службени лист централе и вођства читаве акције у иностранству Чехословака"; у Америци Чехословаци имали су своју разгранату журналистику. Томаш Г. Масарик из Швајцарске утврђује везу са савезничким иностранством и ди-

ригује као врховни командант свима покретима Чехословака, којима саветује да ступају и у војске Антанте. Прати рад и покрете Антанте и Централних Сила, кроз листове оштро напада Аустроугарску, пише чак и југословенској омладини у Женеви предговор у програму Југословена; покреће и Чехословаке, нарочито у завичају, на издржљивост. Кад се организација рада Чехословака у иностранству развила прелази 14-1У-1915 год. у Париз, а потовд' и у Лондон, и тамо од д-р Миленка Веснића, посланика Србије, и д-р А. Бенкендорфа;(Александар Христофоровић), посланика Русије, поуздано је обавештен о читавој ситуацији. Кад је Италија 23-У-1915 год. објавила рат Аустроугарској прелази у Италију, да види како се развијају прилике. Томаш Г. Масарик јавно иступа против Аустроугарске 4 и 5 јула 1915 год. у Цириху и Женеви својим предавањима о Јану Хусу; али, рат објављује Аустроугарској тек кад је већ дефинитивно стигао д-р Едуард Бенеш (2. 1Х-1915) и кад је рад у иностранству Чехословака био како треба уређен. Они, 5-1Х-1915 год. напуштају Женеву, стижу у Париз 17-1Х1915 год. и ту инсталирају централу. Издају „ПроГлас заГраничноГ чехословачкоГ одбора ', који потписује „Чешки загранички комитет", у коме су били претставници свих колонија у иностранству 14-1Х-1915 год. Томаш Г. Масарик био је тих дана у Лондону. Тако су Чехословаци приступили јавно Антанти, а пред светом отворено је истакнуто у ,Ха Ма*шп Тсће^ие"од 1-Х1-1915 год. да „Народни савет" (нека врста владе) сачињавају: Томаш Г. Масарик као претседник, д-р Јо8е1 Виг1сћ, посланик, и д-р Милан Растислав'Штефаник (већ познат, иако млад у Француској као научник) као потпретседници, и д-р Едуард Бенеш као генерални секретар, који је и раније у службеној преписци употребљавао назив у име „СопзеП МаИопа1 с1еб Рауз Тсћедиездок су претставници колонија били као неки парламент. „Народни савет" био је признат од појединих колонија и сваки од чланова и претставници колонија, похватао је везе са својим познаницима и пријатељима и преко њих свој круг стално проширивао. И кад је тако Томаш Г. Масарик нашао одзива код чехословачких колонија, ступа у везу с универзитетима нарочито с историцима, хвата везу с истакнутим личностима и редакторима и власницима великих листова; држи предавања у главним градовима свих земаља; оснива пресбирое, који долазе у резу са листовима и дописним канцеларијама, те шире вести о Чехословацима, као и са листовима, поред Е. Бешза ,,Еа Ма1к>п Тсћедие"*још и са „1,е МопсЈе б1а\ г е" (Париз) и ,,Тће N6^ Еигоре" (Лондон); у Лондону на тргу „Р1ссасШ1у Сјгкиз"

*) Треба истаћи: Схесћ Вигеаи (Лондон од 30-Х1 1916), 81ау Ргеб8 Вигеаи (Иеш Уогск од 9-111-1917)