Opštinske novine
Правна хроника
Одлуке Државног савета
Кад надзорна власт задржава од извршења — <? 134 Зак. о град. општ. — одлуку већа, мора о томе донети образложено решење са означењем законских прописа или законитих наредаба којима се противи задржана одлука. Одбор за подизање споменика Блаженопочившем Витешком Краљу Александру I Уједичитељу у Пе тровграду поднео је молбу градској општини којом је тражио исплату суме од 100.000.— динара, предвиђене у ту сврху буџетом за 1935/36 год. Поводом ове молбе градско веће је донело одлуку да се ова молба не усвоји, већ да се предвиђена сума употреби за подизање школске зграде која ће бити посвећена успомени Блаженопочившег Витешког Краља Александра I Ујединитеља и носити Његово име. Да се кредит не би угасио одлучено је да се дотична сума стави у депозит. Ову одлуку задржала је од извршења Банска управа у Новом Саду, као надзорна власт, и то са разлога, што је наведена сума предвиђена буџетом за подизање споменика, а не за подизање школе. Противу овог решења жалила се Градска општина. Државни савет решењем бр. 12378 од 4 маја 1936 год. уважио је жалбу и поништио решење надзорне власти и то са следећих разлога: „У § 134 Закона о градским општинама прописано је да ће надзорна власт образложеним решењем задржати од извршења ону одлуку већа „која би била противна по стојећим законима и законитим наредбама власти, или којом се прекорачује делокруг рада." Већ из тога што закон одређује да се одлука већа може задржати „образложеним решењем" и то само она која би била противна законима или законитим наредбама власти, — произилази обавеза власти да у своме решењу означи пропис закона или законите наредбе власти, коме би дотична одлука била противна, и само таквим решењем може одлуку већа задржати. — У овоме случају међутим није назначсн у ожалбеном решењу такав пропис, а без тога оно не може опстати. Само означење да је наведена сума предвиђена буџетом за спомеиик и да је исти буџет одобрен решењем Минист. финансија, није до вољно да би се на основу тога одлука већа могла задржати, јер то није образложено решење, какво закон предвиђа за задржање оваквих одлука, кад је иначе само веће одлучило да се наведена сума употреби на подизање репрезентативне зграде, која ће носити име Блаженопочившег Краља и бити као његов споменик."
Градским већницима припада накнада, коју одређује градско веће, кад изврше какав посао ван седннца већа, а тај посао је везан са трошковима. Одлуком градског већа у Белој Цркви од 5 јула ове године одређено је да се градским већницима д-р Стојанов Ловану и Андрејићу Жарку, као члановима комисије за преглед рада електричне централе, исплаћује месечни хонорар по 2.000. — динара. Ова одлука задржата је од извршења ожалбеним решењем, на основу § 134 Закона о градским општинама, и то стога што истом одлуком није констатовано да је дотични рад скопчан са трошковима, док се по закону о градским општинама (§ 78) већницима може признати накнада само за рад скопчан с трошковима. Осим тога узето је, да градско веће није показало у својој одлуци, да је оваква накнада п{5едвиђена буџетом. Противу овог решења жалило се Градско поглаварсгво тврдећи да рад на прегледу електричне централе има трајати дуже и да је већ по томе скопчан с трошковима, услед чега се накнада морала признати. Државни савет решењем бр. 20877 од 20 августа 1936 год. уважио је жалбу и поништио решење надзорне власти са ових разлога: „Према § 78 Закона о градским општинама већници немају никакву плату за рад у већу, али ако по каквој општинској потреби врше какав посао ван седница већа, скопчан са трошковима, веће им може одредити накнаду. У овоме случају назедени већници одређени су да изврше преглед рада електричне централе, дакле на посао који је изван седница већа. Како је тај посао опсежнији и по својој природи траје дуже времена произилази да је скопчан с трошковима, према чему је веће било овлашћено, према наведеном пропису, да им одреди накнаду, као што је у његовој одлуци и учињено. Према овоме разлози решења не стоје и није било места задржавању од извршења дотичне одлуке. Осим тога призната накнада пада на терет саме централе, као предузећа градске општине, те стога не терети општински буџет, да би се морао показати кредит из кога се исплата има извршити." * Не може се одобрити парцелација земљишта ако предвиђене парцеле дужином лица не одговарају условима за парцелисање земљишта у Београду. Један сопственик је тражио од Градског погла варства у Београду одобрење, да се подели на два