Opštinske novine

194

Београдске општинске новине

ним политичким личностима (1,огс1 Ас1оИ МИпег, Богс! ^шзкт брепоег СћигсћШ и други) и ту 29-Х1-1918, сазна да су Немци тога дана поднели Антанти предлог: ,,да се оснује комисија, која би исГттала одговорност за рат!" Креће за Париз, где стиже 7-ХИ-1918 год. и прву посету чини претседнику Француске Републике Р. Поенкареу, а дотом иде у Дарнеј, где држи смотру над чехословачком војском, чини посете министру-претсеДнику Ж. Клемансоу, кога дотле није лично познавао, министру Ст. Пишону, претседнику скупштине П. Дешанелу и другима и, свуда је сјајно дочекан. Ту разговара са д-р М. Веснићем, послаником Србије где су и допуњене контуре Мале Антгште. Путује преко Италије 14-ХП-1918 год., с њим и први француски посланик Ргес1епс С1етеп1-81топ именован за Праг 12-ХН-1918 и први енглески војни изасланик за Чехословачку и Аустрију Тћотаз Сипт^ћат, стиже у Модану 15-ХН-1918 год. гдз га дочекује изасланик италијан. краља, генерал, и саопштава му ч да је гост краља, који ггј. и сам; у Падови на станици дочекује. После ручка код краља, 16ХП-1918, посетио је чехословачку војску, недалеко од Падове, па 17-ХИ у 15 ч. отпутовао из Италије, у пратњи одреда италијан. легионара, с којима је био и генерал 1дп§1 Рјссшпе. Тога дана дознао је, да је у Париз стигао 13-ХН-1918 год. В. Вилсон за мировну конференцију. Прелази 18-ХП-1918 год. Ериксен, где га узбуђује помисао на К. Б. Хавличека, чешког књижевника и новинара, који је био ту заточен. На границу Чешке стиже 20-ХП-1918 год. у петак и, „ту су, њему и сапутницима, кануле сузе радости и жалости — а, петак је срећан дан Т. Масарика!" Преноћио је у Чешким Буђеновцима и 21ХП-1918 год. ујутро путује преко Весели, Табора, Бенешова и стиже у Праг. Величанствено дочекан у Прагу, ушавши у обичном аутокобилу пошто је одбацио спремљена парадна кола. Гледајући све то славље, то богатство боја, ношњи, застава и декорација, ружа и цвећа, одговарајући на све те миле поздраве, стално је мислио на тешке задатке, који су настајали: како да се добро изгради створена држава... Та мисао била му је нарочито пред очима, кад је се 21-ХИ-1918 год. по подне у парламенту свечано заклињао — својом чашћу и савешћу да ће радити за добро републике и чувати законе". Томаги Г. Масарих, пошто је посетио жену у санаториуму, улази у Прашки град (Храчане), где је први пут спавао; управо није спавао... Размишљао је о свему: шта је било и кроз какве је све тегобе и перипетије морало да се прођз, шта се све морало да уради и, кита Га тек сада очекује...?

Према програму, другог дана, у недељу 22-ХП-1918 год. прочитао је у Прашком граду (Храчане) прву посланицу. ТоГа момента ставља с.е као Главар државе, и то на чело једнога културног, вредног и племенитог народа... И он, кад су га питали како се осећа, рекао је: „Осећам велику одговорност... Победили смо: створили смо државу, самосталну, коју смо и раније некада имали. Али, ја не верујем у државну сЕемогућност, па ни у свемогућност Чехословачке Републике, јер држава нас Чехословаке, неће одржати ни спасти, ако ми Чехссловаци њу не одржимо... „...Самосталност Чехословачке Републике, као државе, никла је из слома Аустро-Угарске Монархије и уопште из светске конфлаграције, у којој то није био спор само Француза и Немаца око Алзас-Лорена, нити борба Немаца и Руса, нити Германа и Словена, већ је то био само један део велике борбе за слободу и демократију — то је била борба између теократског апсолутизма и демократског хуманитаризма". ,,Антанта је победила Немачку и Аустроугарску, а с њима и њихове помагаче. Рат ће, на тај начин, дати могућност Антанти, да на мировним конференцијама у Европи створи нов поредак, где ничу нове државе, или се постојеће обнављају (Финска, Естонија, Летонија, Литванија, Пољска, Данциг, Чехословачка, Немачка, изгубила ненемачке делове сем Лужице, Француска, којој је враћен ЕлзасЛорен, (Белгија добила нешто на Рајни, Италија добила доста од бивше Аустроугарске, Бугарска изгубила на Егејском Мору, Данска добила нешто од Немачке, Арбанија; Аустрија, Угарска, Југославија повећана Србија, Румунија увећана, Грчка, Турска европска )..ј „Чехословачка Република, као држава, створила је своју самос.талност борбом и револуцијом против Аустроугарске: — борбом*), чији је карактер самоодбрана, без које не би, или бар не у тој мери, Чехословачка стекла своју самосталност. То чини смисао и политичку важност чехословачких Легија у Русији, Француској, Италији. „Чехословачке легије" придобиле су Чехословацима сиМпатије и помоћ Антанте и њихове шире јавности, а сем тога и респект непријатеља Чехословачке. „Сви они Чехословаци, који су као војници у Аустроугарској војсци, својом активном

*) Сами Словени не изазивају ту борбу. Па нека се ратна срећа неко време колеба тамо амо, Немци ће, најзад, у то сам уверен, ипак бити побеђени надмоћношћу својих непријатеља на Истоку и на Западу; и онда би могао да дође и час кад ће Немци проклињати успомену онога од њих уважаваног и генијалног мужа од пет милијарди — кад се, наиме, буду морале милијарде и са каматама да враћају". Франтишек Палацки је то писао још у „Епилог из г. 1874".