Opštinske novine

Културна хроника

377

унука славом овенчаног Вожда Карађорђа, основан је у маленоЈ и слободној Краљевини Србији први војни музеј. Овде, у горњој београдској тврђави, у непосредној близини места на коме сад стојимо, над самим Римским бунаром, остала је била још из турског доба јс-дна осмоугаона зграда, неких 15 метара у пречнику У тој згради био је смештен наш први војни музеј. Иако по величини и изгледу зграде не беше велелепан, ни по броју историских предмета богат, попут музеја других земаља које се развијају под сређнијом звездом, ипак је тадашњи наш војни музеј за нас био од врло велике историске вредности, јер је садржавао доста богате и уређене збирке разних наших и страних застава, разног оружја, богатог одела и опреме, старих топова, слика и других историских предмета, који су нас потсеђали на јуначке борбе и славне дане наше прошлости. Нарочито је била лепа и богата збирка из доба наших устанака и борби почетком 19 века. Свечано отварање првог нашег војног музеја извршено је 19 септембра 1904 године у 4 часа по подне. Отворио га је Блаженопочивши Краљ Петар I у пратњи црногорског Кнеза Данила, који је као Краљев гост био у то доба у Београду ради присуствовања крунисању Блаженопочившег Краља Петра 1. Исгориске збирке тог првог нашег скромног музеја изазвале су велико интересовање и код странаца и код нашег народа, који је у масама, гологлав пролазио кроз музеј као кроз неко светилиште, где му у машти излажаху пред очи фигуре дичнога Вожда Карађорђа, страшнога Главаша, хладнокравног Јове Курсуле, неустрашивог Хајдук-Вељка, Танаска Рајиђа, Брађе Недића, Чарапића и других дивјунака, који у блиставој опреми и под светлим оружјем вођаху л^уте битке и крваве мегдане. Навала публике у овај музеј првих дана била је толика, да су се врата музеја по неколико пута дневно морала затварати, да би они који су ушли, на миру могли разгледати музеј, л Рат уништава музеј Али, на жалост, и ова наша тековина, као и многе друге. била је кратког века. Велики и судбоносни до гађаји 1912—1913 године, а одмах потом 1914—1918 године, не само да зауставише даљи развој и напредак музеја, већ га потпуно уништише. Сви покушаји да се музеј спасе у доба легендарног отступања српске војске крајем 1915 године остали су узалудни. Збирке овог музеја спаковане су у два вагона и евакуисане до Сталаћа, где су пале непријатељу у руке и као плен делимично разграбљене и разнесене, а делимично пренесене у пештански војни музеј. После светског рата пронађени су предмети који су пренесе ни у пештански војни музеј и враћени у отаџбину, и сада се налазе у овом музеју. У том циљу, још за време борби на солунском фронгу, појављује се идеја за сакупљање многобројних трофеЈа за образовање новог војног музеја. Носи лац ове идеје био Је Блаженопочивши Витешки Крал-. Александар I Ујединитељ, тадашњи Регент и Врховни Командант српске војске. Он је и у овом погледу нредњачио и давао потстрека осталима. Поједини ко-

манданти са фронта и разни наши уметници по својој личној иницијативи помагали су Врховној команди и Министарству војном у прикупљању ратних успомена и трофеја који су имали да послуже као основ за доцније образовање Војног музеја. Обнова "Тек када се успело са прикупљањем материјала у довољној мери, 18 априла 1934 године иницијативом Блаженопочившег Краља Александра I Ујединитеља донета је Уредба о образовању Војног музеја у Бео:раду са задатком да брижљиво прикупља, сређује и чува предмете ратног материјала од историске вредности, а у циљу да помоћу тих предмета, делова ратне спреме, слика, рељефа, бојишта и разних трофеја прикаже постепени развој, напоре и славу наше аојске у вековним борбама за слободу и уједињење нашег народа, те да тиме допринесе чувању светлих војничких традиција у војсци, морнарици, као и у нашем народу. На основу ове Уредбе отпочео је рад садашњи Војни музеј, коме је као темељ послужио материјал углавном сакупљен за време и после рата, а сем тога приступљено је и интензивнијем прикупљању материјала и са других страна, нешто куповином, а нешто поклонима. Музеј је смештен провизорно у ове две зграде и једну бараку, које су оправљене и подешене, колико се могло, према потребама музеја. Према постојећем Правилнику музеј ће садржати следећа одељења: Одељење народне династије Карађорђевића, Одељење осталих народних династија, Одељење народних војничких вођа и знаменитијих војника, Одељење ратова 1912—18 године, Одељење историског развоја наоружања, Опште одељење и Руско одељење. Досад се успело да се среди Одељење Блаженопочившег Витешког Краља Александра 1 Ујединитеља и Одељење светског рата 1914—18 године. Оба одељења смештена су у овој згради број 1. Остале две зграде Сем овога сређена је збирка нашег старинског оружја, која је изложена у згради број 3 и оправљен је и уређен Римски бунар, који је припао музеју, тако да ђе сва одљења као и Римски бунар од данас мођи бити стављени на углед публици. Зграда број 2, у којој ће бити смештена остала одељења, услед великих тешкоћа око прикупљања материјала на место упропашћеног, захтеваће још једно извесно време за своје уређење, али могу рећи да се већ сада и за уређење ове зграде располаже огромним историским материјалом, који се сваког дана повећава. Управа Војног музеја улаже све своје силе и скромним сретствима постигла је врло лепе резултате. Али за потпуно остварење свога обилног програма биће јој потребно доста сретстава и времена. Но ипак, и овај садашњи Војни музеј, иако скроман, онако како су и наш народ и наша војска били увек скромни, надам се да ће успети да одговори свом задатку и да ће послужити као видан споменик многобројним жртвама које своје животе положишс на олтар Отаџбине, а за добро нашег народа.