Opštinske novine

392

Београдске општинске новине

После завршеног лакоатлетског дамског митинга, Београдски потсавез женских сиортова приредио је у просторијама Ауто-клуба забаву са банкетом и том приликом извршио поделу награда победницима. Учеснице, лакоатлетичарке биле су већим делом у својим националним ношњама. Овај леп спорт, дамска лакоатлетика, код нас је још врло млад. Тек је недавно почео да се развија у Београду, па ипак је, за то врло кратко време, по ■ казао редак успех, — тако да у Београду постоји неколико дамских лакоатлетских секција са талентованим, пуним амбиције кадром лакоатлетичарки. Преко двеста девојака баве се овим лепим и здравим спортом са пуно љубави. Али све то ипак није довољно. Спортска публика, то огледало сваког спорта код нас, треба да се више заинтересује за дамску лакоатлетику и да својим при-

суством на дамским лакоатлетским приредбама да воље, полета свима оним радницима, који са много труда раде на развоју и популарисању овога спорта. Верујемо, да ће после овог првог Међународног дамског митинга код нас то интересовање бити појачано. Видела је цела спортска публика резултате једногодишњег рада наших лакоатлетичарки. Учествовала је заједно са њима, преживљујући сваку дисциплину. Воља, рад и амбициозност наших лакоатлетичарки са једне стране и правилно схватање надлежних за овај спорт с друге стране, —и успех ће се поЈавити. Избићемо и ми у редове земаља чије лакоатлетичарке држе светске рекорде. Организацнја овог Међународног турнира била је одлична. М. М.

Југославија — Белгија 1:1 (1:0)

Откако се ногометни спорт код нас развио и продро у све редове грађанства, поставши један од наЈпопуларнијих спортова, Београд је имао прилике да види скоро све футбалере свста. На његовим игралиштима многи клубови и многе репрезентације положиле су оружје и враћајући се својим кућама односили са собом пријатне утиске познатог нашег гостопримства и уверење да је футбал код нас иа за видиој висини. Али до сада нисмо имали прилике да видимо као наше госте репрезентативце Краљевине Белгије. Сећамо их се од 1920 године, када су на свом те рену победили нашу олимписку репрезентацију. Тада су Белгијанци водили прву реч у футбалској Европи и са успехом се такмичиди са клубовима Енглеске, колевке ногомета. Али, када је интерес за футбал почео да опада у Белгији, наступа нагло опадање и белгијског футбала. Данас белгиски футбал стоји иа нивоу средње-европског футбала. Када се зна каква је трагична судбина за време светског рата пратила Белгију, која је кроз страхорите муке и патње, сличне нашим, ишла до свог националног васкрса, приносећи као жртве јуначке синове свога народа, — појмљива је симпатија којом смо ми Београђани дочекали репрезентацију Белгије. Савезници наши у крвавом светском рату доласком својим евоцирали су у нама оне мучне, језовите часове у борби за ослобођење. Осећајући дубоко и искрено поштовање према њима, поздравили смо их спонтаним изливима одушевљења. Утакмица између нас и Белгијанаца била је истовремено и манифестација братства, љубави и мира; оживевши старе савезничке везе још јаче смо учврстили садање. Саму утакмицу износити у појединостима нећемо,

зли се морамо задржати на резултату и игри обадва тима. Петнаест хиљада гледалаца претрпело је једно разочарење. Наши репрезентанги испустили су једну лепу прилику да заслужени реноме подвуку и још више истакну. После лепог резулгата у Будимпешти, противу Мађарске репрезентације, наши играчи подбацују у тренутку када је њихов успех требао да достигне прави триумф. Разлог слабој игри наших играча је у недостатку полета, воље, амбиције и физичке кондиције. Да је тога било, тих моралких елемената поред технике, сломљен би био отпор Белгијанаца. Белгијанци, иако ненавикнути на јаку арућину, дали су одличан отпор, који сама техника наших играча није могла да сломије. Али нас ни Белгијанци нису одушевили својом игром. Сама игра Белгијанаца, иако успорена, приказала нам се, на моменте, у виду неке мешавине средње-европског и енглеског система. Они су врло брзо прелазили са кратких пасова кроз центар на дугачке и јаке лопте преко крила, са брзим ослобођавањем лопте и добрим дриблинзима. Али утисак је: просечност. И уколико је резултат задовољавајући, обзиром да је то једна пријатељска утакмица између двеју репрезентација савезничких земаља, ипак је требало да наши победе, ако ни због чега другог оно ради репутације коју уживају у спортском свету. Бескрвна и млака игра са обеју страна, са спорим додавањем и слабим демаркирањем од стране наших играча, — узалуд је бодрена од петнаест хиљада ватрених присталица ногомета. Као што смо убеђени да Белгијанци знају и много више но што су овом приликом показали, — ми смо сигурни да наш футбал стоји на далеко вишем ступњу но што нам је на овој утакмици приказан.