Opštinske novine

198

Београдске општинске новине

— као главара државе, способног, демо(кратског који је о свему водио бригу, који је цео народ волео, а њега народ обожавао. Негова амбиција није прелазила граеице скромности, нити се он јикада одвојио од стварЈности, пошто је искуством стекао принцип: „УБуди се не дају варати '. Као владар, није ништа мањи од Карла IV немачко—римског краља и цара, односно Карла I чешког краља, који је владао у средњем веку (1346/1378). И као што је Карло 1У-1 по оцу Немац, по васпитању Француз 1 , пој мајци Пшемисловић, а по осећању Чех и Слог вен, за кога је чешки био племенит језик, назваЈн по добру која је Чешкој учинио: „Отец Власти"; тако исто и Томаш Г. Масарик цаг зват је од Чехословака: „Отац Републике Чејхословачке"; — као државника, који је све учинио и постигао да Чехословачка буде земља реда, рада и законитости — слободна и напредна. „Мисли државника, нарочито законодаваца, морају да буду изражене прикладним речима... рад пак савршен, те да сви буду ангажовани за добро народа и еви задовољни |и по заслузи награђени." Томаш Г ■ Масарик у победном раду, као рођени Мораван, по пореклу Словак, по васпитању Чех, истиче и ангажује целог себе, у коме су пак скупљени: — настојања Јозефа Добровског за научне темеље у свему. — Шрегнућа Јана Хуса за непопустљиву страст за истину; — манире Карела Боровског Хавличека за отворену реч и оштро перо; — погледе Јана Амоса Коменског у љубави за народ; и, — држање Јана Жишке из Троцнова у улози вође народа. Све скупа чини, да је Томаш Г. Масарик „најдостојнији син Чехословака и нај&аслужнији главар Чехословачке.* ЗАКЉУЧАК Томаш Г. Масарик, кад ее сва три периода времена његова живота и рада скупе у једну *) Треба истаћи да су, поред осталих, из тога доба дела: „Говор проф. Т. Г. Масарика Чехословацима", Праха 1920, „Говори и изјаве", Чешке Буђеновице 1919, „Масарикове изјаве и говори за време рата", Праха 1920, „Претседникове посланице", Праха 1920, „Нова Европа", словенско становиште, Праха 1920, „О бољшевизму", Праха 1921, „Словени после рата", Праха 1923, „Ј. А. Коменски", Праха 1920,. ,,1.е ргоНете с1е 1а петосгаИе", е$$т& роНИдиез е1 зо сјаих; рге!асе <1е А. Ткотав, Рап8 1924, „Светска револуција", ратне успомене 1914—1918, Праха 1925 и „Пут демократије", збирка изјава за време републике, I (1918—1920), Праха 1934, II (1921—1923) Праха 1934 год.

целину, чини савршено биће, које стоји испред нас „као спомеНик, живи, величанствен". I — као човек -велики, који је имао и собом носио хриу врлина — једном речи „полифил и филантроп": скроман увек и као ретко ко; у питашу части и истине некомпромисан^ пример беспристрасности и некористољубивости; славољубље је избегавао, наводећи да човек не треба да тежи да буде увек први, довољно је бити други, трећи; научник, филозоф, социолог, уметник, који је волео да живи мирно с пријатељима и књигама, једном речи „полиграф." Али, у исто време и човек дужности, оДговорНости, зноја на лицу, рада, који се слагао са мишљењем Наполеона I „да се радом постиже скоро исто толико, колико и генијем." Лав Н. Толстој је писао: „Сви знамо, да је свако насиље зло. Па ипак, да бисмо одучили људе од насиља, мИ ништа боље ни^смо смислили, него да ми који тражимо за себе највише поштовање, чинимо у ту сврху најстрашније насиље. Само непротивљење з<лу, може навести човечанство, да закон насиља вамени законом љубави. Ако видиш да је друштвено уређење рђаво, па хоћеш да га поправљаш, знај да за то има само један нзчин — да сви људи постану бољи, а да људи постану бољи, у твојој је власти само једно: да сам постанеш бољи." Томаш Г- Масарик то је знао, па и лично о томе с Лав Толстојем расправљао, кад га ]е био посетио у Јасној Пољани. Он је знао и за ону изреку Лава Толстоја: „Волети људе, значи поступати с њима онако, како би ти желео да други поступају с тобом." Али, кад је у питању слобода његовога народа, који је наиаднут, потшитен, подјармљен и као хуманиста, своје гледиште оиирати се злу, базирао је на речима Томе Карлајла: „Зло у најширем значењу те речи, није ништа друго него сав онај мрачни, замршен материјал, који у чудном хаосу лежи На свету и који не смета ником другом него човеку. Зло је само дивља, непроходна прашума, која чека на човека да је искрчи и претвори у питому ливаду, хаотична разбацана гомила, од које слободна воља човека треба да подигне зграду реда и добра. Зло је материјално, као и добро. Оно истина у нама изазива узбуну и бол, али нас гоНи на стварања и рад. И у самој тој борби против зла, на коју смо се одлучили слободном вољом и по потреби свога бића може се замислити и доживети права срећа."* И, он прокламује, у циљу одбране свога народа, рад, енергичан и паметан рад...

*) Види: Ј1. Толстој — „Пут у живот", превод М. Јакшића, Београд 1932, стр. 189 и Т. Карлајл — „О херојима", превод Б. Кнежевића, Београд 1903, као и Т. Г. Масарик — „Како ваља радити", превод Јосипа Никшића, Загреб 1926.