Opštinske novine

534

Београдске општинске новине

а из доба Немањића: Студију „О склопу Немањине биографије од Стевана Првовенчаног", „Борба за самосталност католичке цркве у немањићској држави'', монографије о Немањи, Св. Сави, Стевану Првовенчаном, Урошу, Драгутину, Милутину и Душану. Такође су му значајна дела: „Из српске прошлости", „Студије из српске дипломатике", у две књиге, „Историја српског народа", опште позната и врло омиљена, која доживе три издања, „Св. Сава и проглас бугарске патријаршије", „Српски архиепископи од Саве II до Данила II" и т. д. .Али то није све. Пок. Станојевић писао је и расправе из наше нове и најновије историје као: „Борба за политичко уједињење Срба, Хрвата и Словенаца", „Југословенски проблеми", „Улога Срба из Аустрије у националном животу српског народа", „Српско-турски рат 1912 год." и др. Сем поменутих дела, његовом заслугом добили смо и „Народну енциклопедију" у 4 књиге, прво дело ове врсте код нас. Пре три године, са г. г. Слободаном Јовановићем, Ј. Јовановићем и Н. Стојановићем, покренуо је једну велику колекцију „Српски народ у XIX веку" у 20 књига, од којих је до сада изашло само осам. На неколико месеци пред смрт покренуо је издања „Биографије знаменитих људи". Почео је да штампа монументално дело „Историја српског народа у Средњем веку", које је требало да обухвати изворе за српску културну и политичку историју. Нажалост, његова изненадна смрт омела је да ово сјајно дело угледа света. Изашла је само прва књига. Сва дела пок. Станојевића одликују се јасноћом, здравом логиком и краткоћом, писана су концизно и забавно.

Не само велики научник, он је био и велики организатор и иницијатор. Благодарећи тој његовоЈ особини, добили смо поменуту „Народну енциклопедију", којој је он био директор и главни уредник, дело од 4.000 страна, са 1.200 разних чланака, на коме је сарађивало преко 160 сарадника. Његовом иницијативом покренут је „Југословенски историски часопис"; његова заслуга је и организовање „Историског друштва" у Новом Саду, чији је претседник био пуних 10 година. И као професор пок. Станојевић је био одличан. Његова предавања, увек занимљива, живописна и духовита, привлачила су стално велики број студената. Он је, не само као наставник већ и као човек, био једна од врло ретких појава, увек готов да свакоме помогне, срећан кад је могао допринети ма чијем успеху. Нарочито је уживао помажући младим људима у научном раду, из чисте љубави према науци и омладини. Врло' дружељубив, ведар и духовит био је јако омиљен; око њега су се људи увек купили. Смрћу његовом нестало је једног заиста великог научника и човека врло заслужног, честитог и ретког интелектуалца. У нашем научном и културном животу осећаће се дуго и дуго празнина настала његовом изненадном смрћу. Тело пок. д-р Станојевића сахрањено је 5 авг. г г. на Новом Гробљу. Искрено је ожаљен и отпраћен до вечне куће од многобројних својих поштовалаца, пријатеља и ученика, који су, у знак пијетета према заслужном покојнику, образовали фонд за помагање развића наше националне науке под именом „Фонд д-р Станоја Станојевића". Слава му!

Власник: Градско поглаварство Београд. — Уредник: Ђуро Бањац, Молерова 16 Штампарија Драг. Грегорића, Страхињића Бана 75. — Београд