Opštinske novine

604

Београдсие општин ске новине

ТУ ЈЕ ОСЕТИО, ШТА ЗНАЧИ КАД НЕКО ПРИПАДА ПОТЛАЧЕНОМ НАРОДУ. КАО СИН ЈЕДНОГА ПРОЛЕТЕРА, ОСЕТИО ЈЕ ШТА ЗНАЧИ КАД НЕКО ПОТИЧЕ ИЗ ПОТЛАЧЕНЕ КЛАСЕ. На Бечкој Универзи пажљиво слуша филозофе и сиономисте, и тако упознаје античку мудрост и литературу, али га тако истс интересује биологија и фишологија. Хтео је да сопственим очима упије све оно што причају књиге. Трудио се да боље завири у проблем народа. који владају и народа који се поксравају. У својој 26 години, као доктор филозофије, објављује свој први рад о Платону, али у истс време као рођени реалиста об/ављује низ чланака у једном Алманаху, где, свом својом логиком, покушава да политику попне на степен науке. Млади мислилац још ол псчетка настоји да проникне дух времена, заједно г.а духом вечних вредности, и једно сазнање поткрепљује другим Прву слику о свету он износи у својој књизи „О самоубиству" коју Масарик сматра целог свог живога као своју основну конфесију, управо својом животном мудрошћу. Он ",у оптужује рђаво израђено друштво, устаје против рата, алкохола, капитализма и полних настраности. Ни један самоубица, чак и онај који се руксводи најчистијим побудама, не може ту наћи неко оправдање — „Ко воли смрт, тај је психич>.и болестан и залутао, /ер све своди на себе". У Лајпцигу Масарик среће своју будућу жену, која је ту дошла из Њу-Јорка да студира музику. За и>у Масарик вели: „Мислим да је она имала финији мозак, и ја сам је много чему поучавас, али она је менс духовно формирала". Заједнички срце им је купало, заједчички су испољавали вољу ка све већем усавршавању, и заједнички им је вера била у бесмртност. Ни једно ни друго није тежило да се обогати, истакне или прослави, али им је мнсго било стало до тога да се уброје у најбоље људе свога доба. Иако пролетерског порекла, својом телесном фи ■ несом отскакао је од свсјих професорских колега. Иако није неговао своју лепоту, ипак му /е свест о њој давала полета, јер његов снажни утицај на људе, а особито на омладину, на сваки је начин, бар делимичнс, последица тога органског факта. Кад се доцниЈе Масарик појавио у бечком Парламенту, један од денди грофова назвао га /е „најелегантнијим човеком !' Парлаиенту". У опхођењу са својим студентима унео /е у основи нов револуциснарни начин. Далек од сваке проФесорске таштине и надмености, био је веома љубазан и приступачан омладини и за кратко време је по!.тао њен вођа Он није био спсенар, већ /е увек јавно излагао и разчлањавао своје мисли, аналишући их дс танчине. Његова је библиотека имала и ту сврху да сваки сиромашни студент позајми из ње оно што му треба. К њему су долазили ученици кас на ходочашће, примали од њега савете и напајали се храброшћу. Масарик је ушао у националну бсрбу не из частољубивих побуда, он је ту борбу повео из чистих моралних побуда. Истина му је била изнад свега, изнад партије, изнад народа, и свако разметање, ма са чије стране долазило, било је страно његовој прирсди. ПРАВДУ И ПРАВИЧНОСТ НАЗВАО ЈЕ ФУНДАМЕНТОМ ДРЖАВЕ Није се јављао ни у улози про-

рока, нити у улози уметника, а парадоксалност ње-овог случаја иде толико далеко, да се у самсм почетку своје делатности нашао,на супротној страни, на име, иступио /е противу свога народа. Краљеводворски рукопис, који је псштован као национална светиња, и који /е требао да пробуди национално осећање Чеха, од стране Масарика оглашен је као фалсификат, пружајући широкој јавности јасне доказе за то. Националисте псдигоше хајку, издавач мораде обуставити часопис, и јавно мнење стави Масарика под оптужбу, да су га поткупили слободни зидари и Јевреји. Називали су га народном издајицом, слали су га ђаволу, и забрањивали му да се служи лепим ^ешким језиком „Иди нашим душманима и заборави да те је чешка мајка родила — ми те искључујемо из нашег националнсг тела". Чешки домови били су затворени за Масарика. Међутим, куриозма ради да наведем, 30 година касније, тај исти лист који га је овако третирао постаје владин орган, ПОД ПРЕТСЕДНИШТВОМ НЕКАД ИСКЉУЧЕНОТ БЕСРАМНОГ ИЗДАЈИЦЕ. Да иронија буде још већа, да и овај моменат наведем. Кад је Масарик после ове замашне политичке афере постас посланик у бечком Парламенту, и тамо храбро тражио чешку државоправност, један му је немачки посланик усред урнебесне граје и вике добацио: „Ви сте велеиздајник". И ТАКО СУ И ЊЕГА, КАО СВАКОГ СОЛИДНОГ И ПОШТЕНОГ БОРЦА, С.А ОБЕ СУПРОТНЕ СТРАНЕ ПРОГАЊАЛИ И НАЗИВАЛИ ИЗДАЈНИКОМ. Исто онако као што су га у његовој земљи упознали као издајицу најсветијих националних тексвина, исто је тако доцније постао богохулник, јер је извесне шпијунске услуге језуитских попова, у своме колегијуму, назвао правим именом. И 300 попова оптужили су 1а суду, штс их је јавно извргао порузи. Од оптужбе је ослобођен, али га /е огромна маса света на Карловом тргу дочекала демонстрирајући за и чротив њега. И овај пут су надали дреку попови и колеге, власти и антисемити, чак су тражили да му се одузме професорска катедра, кад је написас брошуру у одбрани Јеврејина Хлизнера, који /е био оптужен да је починио ритуално уморство. Тад су га оклеветали да је зато примио паре од Ротшилда. Ни г.орсдица му због овога није остала на миру, децу су му јавно на улици жигосали, а круг његових бранилаца постао је све мањи и мањи. Године 1910, у /едном своме дивном говору у Парламенту, сликовито али поразно, приказао је бечки двор, племствс, цркву и бирократију, називајући их једном речју: БАРУШТИНА; јер му се читав низ година давала прилика у Бечу да их добро проучи и позна. Да би стекао праву слику о националним особинама појединих народа, путовао /е у Русију, Америку и друге државе. Та су му путовања донела јасан критички псглед, и утврдиле га у његовим расуђивањима о народима и владама на континенту. Масарик вели: „Човек не постаје космополита само уобичајеним путовањима нити преко националног саобраћаја, већ душевним удубљивањем у живот људи, нација и човечанства". Тек у 60 години стпочео је своје прве политичке борбе, крупног замаха, кад их је повео прстив спољ-