Opštinske novine

630

Београдске општинске новине

гфојектована грађевина својом архитектонском обрадом не би одговарала условима постављеним у § 22, на пр. ако би својим архитектонским изгле дом ружила слику краја, улице, места — т. 4 § 22. Пројектованој грађевини заинтересованог у погледу њене архитектонске обраде Поглаварство није ставило никакав приговор. Зато није могло да буде ни основа у § 22 за ускраћење грађевинске дозволе за такву грађевину. Замерка у погледу висине зграде — да та зграда треба да има и спрат а не само приземље како је пројектована — с обзиром на улицу у којој се подиже, лишена је у опште законског основа. Ово са разлога, што питање висине зграда, према § 15 ст 1 грађев. закона, треба да регулише уредба о извођењу регулационог плана, која још није донета и до чијег доношења важе ранији прописи о овом питању, на шта упућује § 138 ст. 1 грађев. закона, а то су одредбе за уређење Београда, по којима (чл 2) Млетачка улица, у којој треба да се подигне односна зграда, не спада у реон у коме зграде морају имати више од приземља."

Не може се упразнити место по § 104 т. 9 Чин зак. градском службенику који због стављања у притвор, о чему није био обавештен његов претпостављени старешина, није био на дужности више од 10 дана Према § 104 т. 9 Закона о чиновницима — државном службенику грађанског реда служба пре стаје, а то по § 104 Закона о градским општинама важи и за градске службенике, ако се, без знања и одобрења старешине, а по својој кривици, за десет дана не јави на дужност по одмору, отсуству, премештању, упућивању на рад ван места службе или по напуштању службе. Последице престанка службе по овом основу су врло тешке — службеник се отпушта, ако је испунио услов за пензију, губи право на пензију (§ 105 ст. 1 Чин. зак.), затим, више се не може повратити у активну службу, како то предвиђа § 3 т. 11 Чин. закона. Пресудом Државног савета бр. 22673 од 9 сеп тембра 1936 год. расправљен је један интересантан случај престанка службе градском службенику по овом основу. Овај службеник је био осумњичен за кривично дело које повлачи притвор. У привтору је провео више од десет дана, па је пуштен да се из слободе брани. Поставило се питање, да ли се он за време притвора, о чему није био обавештен његов претпостављени старешина, удаљио од дужности по својој кривици, ако јесте, пошто је то удаљење трајало више од 10 дана, и^ало би места за примену § 104 т. 9 Чин. зак., а ако је то удаљење изазвано без његове кривице, искључена је примена пом. про писа о упражњењу места. Следеће образложење назначене саветске пресуде показаће какву је солуцију добио спорни случај: ,,Одлуком градског већа Мајић је отпуштен из градске службе на основу тач. 9 § 104 Закона о чи

новницима у вези § 104 Закона о градским општи нама. Као разлог за отпуштање по овом основу на води се да је именовани напустио службу 1 септембра 1935 године и да се није јавио на дужност \ року од 10 дана. Оспореном одлуком поништена је одлука Градског већа са разлога, што је утврђено да је именовани био стављен у притвор од надлежне власти 31 августа 1935 год., због извесног кривичног дела, и да је пуштен да се из слободе брани на дан 21 септембра 1935 године; и да то значи да именовани није по својој кривици напустио службу, већ стога што је био лишен слободе. Према томе, да не постоји услов за примену тач. 9 § 104 Закона о чинов ницима и да стога именованом није могла служба да престане по том основу. Тужбом се напада законитост оспорене одлуке и наводи, да је именовани лишен слободе због извршеног убиства у пијанству и да је на тај начин отсуствовао од дужности по својој кривици. Осим тога, да је именовани био дужан да извести свога непосредног старешину о немогућности долажења на дужност у смислу § 83 Закона о чиновницима. Ценећи наводе тужбе, оспорену одлуку и остале акте Државни савет је нашао да су наводи тужбе неосновани. Градском службенику може служба да престане по тач. 9 § 104 Закона о чиновницима ако постоји један од основа из тога прописа. Градско веће : е навело у одлуци да је именовани напустио дужносг и да се на исту није јавио у року од 10 дана. Али, да би напуштање службе и нејављање на исту у року од 10 дана било основ за престанак службе потребно је да службеник својом кривицом напусти дужност Међутим, у конкретном случају напуштање службе није наступило кривицом службеника. Чињеница да је учинио дело због кога је лишен слободе не значи и његову кривицу у погледу напуштања службе. Е вентуално кривично дело, због кога је лишен сло боде, настало је његовом радњом, али напуштање службе није. Напуштање службе је последица лише ња слободе. Нападнутом одлуком је стога правилн Ј утврђено да није било места примени тач. 9 § 104 Закона о чиновницима. Што се тиче дужности именованог да обавести непосредног старешину поставља се фактично питање да ли је ово могао да учини, с обзиром да је ње гова слобода делања била ограничена, и на то да је аналогно § 210 Ч. 3. власт одн. суд који је повео кривични поступак противу именованог имао и да извести његовог непосредног старешину, па је ту жилац могао мислити да је његов старешина о томе обавештен. Али без обзира на то, овде ово про пуштање није никако основ за престанак службе. Не постоји одредба да службенику престаје служба ако не обавести непосредног старешину о немогућности долажења на дужност." Саопштио, Љубоиир Ж. Јевтић секретар Држ. савета