Opštinske novine

644

Београдске општинске новине

бора оппггинског од 7 фебруара 1887 год., изабрана је комисија од 12 чланова у циљу прручаваша питања за оснивање једне класне лутрије. У овој комисији био је изабран као члан и д-р Мих. Вујић, професор универзитета, ко]и је, проучивши детаљно цело ово питањз, на састанку од 15 јуна 1887 истакао потребу лутрије, и предложио да се понуда прими. Из тога се изводи да је д-р Мих. Вујдћ у свему био сагласан са оснивгњем једне општинске класне лутрије. У међувремену д-р Мих. Вујић постао је члан владе, добивши ресор минигтар-ства финансија. Њему је требало послати овај усвојен предмет општинске класне лутрије на коначно одобрење од стране државе, па затим да се уведе у живот. Али д-р Мих. Вујић, као бивши члан комисије општинске за испитивгњз ове класне лутрије, био је упознат са свестраном коришћу коју би ова лутрија донела општини, па је одбио да ову лутрију уступи општини, него ју је завео као државну, наменивши приходе од њз за потпомагање пољопривреде у земљи. У ово време био је министир народне привреде г. Коста Таушановић, који је примио' под свој ресор оснивењз и организацију прве српске државне класне лутрије. — Тако је у току 1888 год. основана прва српска државна класна лутрија. Прва канцеларија Државне класне лутрије отворена је и намештена у кући данаи:њз улице Змај од Ноћаја бр. 13. Пошто је то кућа била стара, мала и можда незгодна за канцеларију после кратког времена премештена је лутрија у зграду звану Капетан-Мишина башта, на месту где данас постоји зграда

Коларчеве задужбине на Краљевом тргу бр. 5. Као први управник државне класне лутрије именован је г. Ђорђе Велисављевић, који је пре две године, на положају претседника Српске банке у Загребу, умро у Загребу. Г. Велисављевић имао је поред себе секретара г. Милана Ж. Ђорђевића, који је као стручан човек, у своје време позван од стране општине за члана при општинској комисији за проучавЕњз питања о оснивању општинске класне лутрије. На овом положају г. Велисављевић имао је доста тешкоћа при организацији прве српске класне лутрије. Познато је да је управа једном већ постојећом установом више аутоматска, док је у овом случају била установа нова и непозната. Ни сам управник г. Велисављевић, колико год је био савршено образован човек, није имао искуства у овом послу. Ради саветовгња по овој ствари, управник класне лутрије г. Велисављевић је врло често, по неколико пута преко дана, позивао подписатог. Одазивајући се позиву, ми смо претресали разна питања ове класне лутрије до коначног њзног организовања. Тако је дакле ступиса у живот прва српска државна класна лутрија под владом министра финансија д-р Мих. Вујића, министра народне привреде Косте Таушановића, управника класне лутрије Ђорђа Велисављевића и са скромном сарадњом потписатога Аврама М. Мевораха. Претстојао је нов напорни рад за пласиргњз и успешну продају свију издатих лозова првог кола класне лутрије. И у томе послу учествовала је свесрдно радња мога оца и потписати. Азрам М. Меворах