Opštinske novine
Правна хроника Одлуке Државног савета
Течност „сидол" не може се трошаринити по Тар. бр. 97 трошаринске тарифе уз Уредбу о трошарини Општ. гра"ч. Београда. У једном случају Градско поглаварство у Београду трошаринило је течност „сидол" по Тар. бр. 97 општинске трошаринске тарифе, који се односи на масти, кремове и сличне препарате израђене помоћу воска, масти и уља, за чишћеше, полирање и одржавање метала. Министар финансија, поводом жалбе заинтересованог лица, оснажио је одлуку Поглаварства о примени Тар. бр. 97 на „сидол". Међутим:, Државни савет — пресуда бр. 33087 од 30 децембра 1935 год. — уважио је тужбу заинтересованог и на основу налаза Хемиске лабораторије Општине града Београда пресудио је да се „сидол" не може трошаринити по Тар. бр. 97. Образложење је следеће: „Овим решењем оснажена је цитирана одлука Поглаварства у којој је одређено, да се течност „сидол" од које је тужиља увезла 2628 кг. има да трошарини по Тар. бр. 97 трошаринске тарифе 100 дин. за 100 кг.) дакле као масти, кремови и слични препарати израђени помоћу воска масти и уља, за чишћење, полирање или одржавање метала. Међутим Хемиска лабораторија Општине града Београда, по извршеној анализи угледа течности о којој је реч, установила је да су њени главни састојци амонијак и креда без додатка сапуна (акт X- бр. 1548 од 7-У11935 год.) и закључила да се „сидол" не би могао трошаринити по Тар. бр. 97 пошто није справљен на бази воска, масти и уља. Овај закључак Хемиске лабораторије је у свему правилан с обзиром на цитирани текст поменутог тарифног броја. Значи да се „сидол" не може трошаринити по Тар. бр. 97 и да Министар финансија није правилно поступио када је нападнутим решењем оснажио одлуку поглаварства, у којој је заступљено напред означено становиште. За расправу спорног питања без утицаја је чињеница да је Тар. бр. 97 општинске трошаринске тарифе исти по тексту са Тар. бр. 192 увозне тарифе уз предлог Закона о општој царинској тарифи, јер су код оцене питања висине општинске трошаринске стопе меродавни само прописи општинске трошаринске тарифе.
По Урздби о трошарини Олшт. града Београда нема места повраћају општинске трошарине на вино и ракију услед калирања. Градско поглаварство у Београду својом одлуком одбило је захтев за повраћај наплаћене општинске трошарине на ракију и вино услед калирања. Одлуку Поглаварства оснажио је Министар финансија, а и Државни савет — пресудом бр. 32011 од 16 децембра 1935 год. — усвојио је то становиште, одбацивши тужбу заинтересованог лица. Образложење пресуде је следеће: „из акта предмета види се да је приликом ликвидирања тужиочевог приватног трошаринског сместишта код тужиоца по књигама утврђена залиха од 621 хл° ракије и 13655 литара вина, док је стварна нађена залиха износила 452,3 хл° ракије и 8052 лит. вина и да је том приликом од тужиоца наплаћена општинска трошарина на целокупну књижну залиху ракије и вина. Тужиочеву молбу да му се услед калирања врати трошарина плаћена на разлику између књижне и фактичке залихе Градско поглаварство је одбило цитираним решењем с тим да уредба о трошарини Општине града Београда не предвиђа кало на вино и ракију. То решење оснажено је решењем Министра финансија које је нападнуто овом тужбом, с тим да чл. 71 поменуте уредбе који предвиђа случајеве у којима има места повраћају трошарина не предвиђа кало на вино и ракију. МинистрОво решење тужилац напада износећи да је исто противно чл. 7 под 1 Уредбе о трошарини Општине града Београда по којој одредби обавеза на плаћање општинске трошарине на трошаринске предмете настаје у тренутку њиховог пуштања у слободан промет или потрошњу. Разлика алкохолног пића о којима је реч није пуштена у слободан промет или потрошњу, већ је настала услед петогодишњег калирања, па услед тога на ову разлику није било места плаћању Општинске трошарине, а како је иста плаћена то је требало одредити њен повраћај. Поред тога у тужби је приговорено да је мањак у питању установљен на основу сместишне књиге коју једнострано воде само општински трошарински органи без учешћа сопственика робе. Државни савет налази да су изнети тужбени приговори неосновани.