Opštinske novine

Колуналне вести из иностранства

6.9Р

лази у сусетгтву Берлина), који су у стара времена нападали често Берлинце. Ова се хумореска игра сваке године у августу пред Двором у Берлину. ПриЈц .жена слика приказује једну сцену из те хумореске, где се изводи на шаљив начин изазивање на дво^ој од стране витезова-пљачкаша и приказује гроческно њихова рукавица за изазивање на двобоЈ. Свечаности су трајале три недеље. ФРАНЦУСКА ПОДИЖЕ У МАСАМА ЈЕВТИНЕ СТАНОВЕ Париз. — 1933 год. било је у Француској 653 акц. друштава и 547 Задруга за подизање јевтиних станова. Управа фондова односно »Сајззе с1еб (Зер61з е1 ■сопб^паИоп« издала је до 31 дец. 1933 год. на име зајмова за јевтине станове ове суме: а) општинама и приватним овлашћеним друштвима 5„257,734.200.— фр. фр. б) хипотекарним установама 4„788,628.900 фр. фр. в) задругама 108,606.800.— фр. фр. г) установама за узајамну помоћ 158,061.800.— фр. д) пољопривредним кредитним установама фр. фр. 72,867.000.—. Укупно 10„385,898.700.— фр. фр. Осим овога, на основу нових закона за породице богате децом, издато је из касе 1„146,710.744 фр. фр. што са горњом сумом чини 11,532,609.444 франака. Овим је донекле смањена смртност становника у Француској која износи још увек 16,7%о, док је у Енглеској 12,2%о, у Немачкој 11,0%о, а у Шведској 9,0%о. Јевтини стансви подижу се у Француској на основу Закона Ти закони су ови: 1) 1.01 бЈе^пес! издан 1864 год. о јевтиним радиичким становима. 2) Закон од 13-УН-1928 год. са допунама крајем 1935 год. о давању и расподели кредита за јевтине станове. 3) Закон од 31-У-1935 (Финансиски закон) о смањивању интересне стопе на 5°/о за све зајмове за јевтине станове. 4) 1.01 Шђо! 23 дец. 1912 о подизању јевтиних статшва (присталице су му били познати О. С. Ићо!:, Раи1 51гаизз, Ееоп Воиг§ео13, !ме§:Гпес1 е! Воппеуау, и 5) 1.01 Боисћеиг од 13 јула 1928 год. Осим овога Лушеров закон предвиђа и велике пореске олакшице за куће подигнуте по овом закону. Главна карактеристика Лушеровог закона је ово: Ако сте ви радник, скроман чиновник, мали занатлија па сте уз то и отац двоје деце, значи да имате породицу и да чините једну социјалну јединку на којој почива данашње друштво и држава, а уз то сте се показали вредан и штедљив, мислили сте на будућност и скрпили неку пару, али вам то није довољно да сазида-^е себи кућу, — Француска држава ће вам у том случају изићи у сусрет са једним зајмом под врло повољним условима, (на коме и сама Др-

жава губи) и даће вам могућности да купите себи плац и да на њему сазидате своју кућицу. Ви ћете то отплатити за 25 година са свега 3,5% интереса, али с тим да вам годишња отплата не сме да пребаци 2.500 франака. За свако дете. преко два детета имате још по 0,25% попуста на интересу, тако да ваш интерес може да спадне и на 2,5%. Разлику у интересу плаћа Држава под буцетском партијом: Социјална помоћ. Користећи се горњим законским текстовима париска општина је 1930 год. закључила зајам од 518 милиона франака, а са једним друштвом (1Лттоћ11!еге-сопз(:гис1шп с1е Рапз) Уговор о подизању 20.000 (^двадсет хиљада) јевтиних станова. После 55 година све прелази у општинске руке. Општина париска има уговор и са једним другим друштвом (Б'0№се рићНс сГћаћИаИоп а ћоп тагсће <Је 1а уШе с1е Рапз) о изградњи 797 станова у вредности 47,840.000.— франака. Занимљиви општински јевтини станови су колони)а »1.а МиеИе« у Бгапсу-у у предграђу Париза на Северо-истоку у близини аеродрома 1.е Воиг§:е1. Колонију подиже треће друштво »I.' ОШсе РићНс (ГНађкаИоп с!е 1а 5ете«. Финансирање се врши у оквиру Лушеровог закона. Прве две транше од 590 станова коштаће 42,000.000. У ову суму улазе и трошковн око свих модерних инсталација (грејање, спаљивање ђубрета, канализација итд.). Пројектанти су архитекти: Веаидоит НАГРАДЕ ЗА УЛЕПШАВАЊЕ ПАРИЗА Париз. — Општина града Париза установила је неколико годишњих конкурса, којима је циљ да награде сопственике зграда, архитекте и предузимаче за њихов годишњи труд у погледу хигијене и есте'1ике. Нешто слично нашој општинској помоћи од 5000 динара Клубу архитеката у Београду, које клуб има дати за најлепшу фасаду у Београду. (Буџет за 1937-38 год. Расходи парт. 34. поз. 20.). У Паризу, међутим, иницијативу за ово дала је сама општина, проширујући рад и образујући 4 конкурса: 1) за најлепшу фасаду изведену у 1937 год., 2) за најлепши трговачки излог из 1937 год., 3) за најбоље осветљену ноћну радњу) у 1937 год. и 4) за најхигијенскије урећену унутрашњост новоподигнуте зграде (хотели искључени). Награде су сразмерно мале (до 3.000 франака), али награђени добијају плакете и дипломе, што у моралном погледу више значи. Награде додељује Париски отсек за регулациони план, а објављују се преко дневних листова. ПАРИСКЕ ФАСАДЕ СЕ РЕНОВИРАЈУ Париз. — Службене Општинске новине од 7 марта 1937 год., објављују листу старих зграда, које ће на основу грађевинског правилника морати у току године да оправе (закрпе, очисте, обоје и окрече) целу фасаду, да би Париз лепше изгледао. Ми имамо сличну одредбу у нашем Грађевинском правилнику чл. 60 тач. 7., која се, нажалост, још не примењује.

Власник: Градско поглаварство Београд. — Уредник: Ђуро Бањац, Молерова 16 Штампарија Драг. Грегорића, Страхињића Бана 75. — Београд