Opštinske novine

Разликовање школа по рангу

639

дају највише академске степене и достојанства; само оне, и нико други ван њих, не може да даје титуле доктора, инжењера, магистра итд. Њихови професори добивају не само занимање већ и академску титулу професора (коју могу ставити испред свога имена). 3) Високе школе имају извесно, шире или уже, право самооргз.низова.нза,, које се у прз.кси не баш адекватно, назива аутономијом. 0но се манифестује у више видова. а) Најважнија еманација тога права јесте бирање или предлагање (кооптирање) нових наставника. Управна власт не може те наставнике постављати ако се о њима нису претходно изразили органи самих школа (разни академски савети). Исто важи и за унапређење по звању свих постојећих наставника. б) Савети бирају или предлажу управној власти све друге школске власти, у првом' реду саме управљаче школа (ректоре или декане), Ови имају временски ограничену функцију, док су то код виших школа стални (перманентни) органи. в) Високе школе имају уз то, мање или више ограничену моћ статуирања: доношење админстративних норама за своју унутрашњу организацију и своје интерно пословање. Више школе су лишене свих тих права; сва њихова организација долази споља. 4) Наставници високих школа имају донекле уздигнут чиновнички ранг према одговарајућим наставницима осталих виших школа. Или њихово звање почиње са вишом групом или се завршава са вишом групом него код респективних наставника виших државних школа. Доскора (до 1 априла 1937) ванредни професори високих школа имали су звање истога ранга

као редовни професори виших школа. Сад су се звања редовних професора једних и других школа приближила, али је ипак остала разлика у крајњој групи до које допиру. То су главне разлике, којима би се могле додати и неке ситније. Али не постоји потреба за то. Из досадашњих излагања довољно је запажено да ни у школству, као ни у животу, не постоје само крути облици и да униформисање и уједначење има свуда своје границе, Мора се признати да и неке више школе имају поједине атрибуте високих школа, нешто мало ублажене или разводњене. То је доказ више да ни те школе нису између себе потпуно истог правног положаја. Има случајева да се виша школа постепено преобрати у високу; код нас се као пример може навести Економско-комерцијална висока школа у Загребу која је тек 1925 (23 децембра) јпроглашена за праву високу школу „са рангом универзитетског факултета". И Војна академија у Београду од чисте средње школе све више се приближава правој високој школи. Више педагошке школе су имале раније двогодишњу а сада четворогодишњу наставу. Уредбом од 4 септембра 1934 била је установљена „Школа за телесно васпитање" у рангу више школе са двогодишњом наставом; та Уредба је стављена ван снаге по примедбама Главне контроле, зато што није постојало законско овлашћење за оснивање школе. Али намера за оснивање те школе није потпуно напуштена. Тако ће опет постојати више школе са две, три и четири године учења. Да њихов ранг није једнак, више је него очигледно. Л. М. Костић.