Opštinske novine

712

Београдске општинске новине

1 — Стан са четири собе на првом спра цена динара 1850; 2 — Стан са три собе на трећем спрату цена динара 1450; 3 — Стан са две собе на четвртом спрату цена динара 1150; 4 — Стан са две собе на мансарди цена динара 750. Напомена. Сви станови имају купатило и собу за млађе; а стан на мансарди има заједничко купатило са станом број 2 у партеру. Ста;н под 1 има гаражу за коју је цена по споразуму. Ако закупац неће гаражу има то да каже приликом погодбе. Као што се види, ту може бити и погодбе, а то значи да се можете понадати да вам се одбије оних пришљамчених педесет динара, који су ту зато и написани да се прилико:м погодбе скину, ако то јест салетите, а ако не салетите остаће вам на леђима и тих педесет динара. Кажемо на леђима, а то значи лччиће вам као слово Р онима који га носе на леђима после изрицања пресуде. Ваша погодба то је ваша пресуда, и сва нескинуте бројзде после свршене погодбе морате савесно носити на својој грбачи. Али ако сте добро запослен човек све ћете то лепо поднети. Ако нисте запослени, онда треба да знате тајне рве куће, па ћете моћи да прођете много јевтиније и да закупнину уопште не плаћате. Наша палата има један стан који је породица Тришић назвала фаталним станом, јер или је празан или у њему станује неко ко редовно ни за трећи наредни ме^ец није платио закупнину. Тај стан треба знати, па се уселити у њега, јер од њега су дигли руке и чика Тоша, и кућевласник, и кућевласников главни настојник г. Шљивић, који има за дужност да наджирава послове у газдиној палати за ренту, на дрвари, на стругари и на имању код Умке. Он има моторцикл, прописно одело са прописним наочарима, од којих се плаше деца, и сирановски нос; строг и опак човек, који је много силнији и од самога газда Илије. Питајте само чика Тошу! Дакле, треба да знате који је то стан у овој великој кућетини, па у њега да се уселите чим се буде испразнио, и онда будите без бриге за тромесечно бесплатно становање. Само треба да дате мало већу капару, да ваша обест не би пала у очи још у почетку, а после штоно кажу накривите капу! Тада вам, кад се уселите, не може више ништа ни г. Сирано Шљивић. Тај се стан находи код главног улаза у партеру десно, тамо где се налази улаз у чика Тошин сутерен. Тај је стан оличење ћорбуџака, јер до њега никада не достиже Божје сунце, а скјоро ни светлост сунчева, па је стога јадан и мрачан као најнеосветљенији део пакла. Ту је веома мало ваздуха, иако су собе врло простране, а нарочито кујна за коју важи оно наше „можеш по њој да трчиш коња". Али би у њој и коњ ослепео. Он и пре него човек. Човек у тим

у томруцима не ослепи, али добије вољу за самоубиством. Ну, пошто су такви људи обично без пара, то увек одложе самоубиство до бољих дана, то јест д.а сачекају још мало на свету, неће ли се њихово стање поправити. Али у том сачекивању пролази месец за месецом, а чика Тоша узалуд праска са признаницом у руци. — Зар због вас да изгубим парче хлеба?! — понавља он и вама своју стару песму, изговарану толико пута пред пређашњим станарима тога стана. Ви изјављујете да бисте врло радо положили закупнину, али немате. Чика Тоша вас међутим лепо удеси преко газдиног адвоката и надлежна власт пошље пописивача да вам узме ствари у попис, после чега следује продаја на добош и наплата дуга. Али ви лепо покажате писмено потврђење од власти да су ствари својина госпође Ангелине и да их је она лично купила за свој новац, и тако властима не остане ништа друго него да се врате у своју канцеларију, а чика Тоша да вас избаци сутрадан на улицу. Ви се, разуме се, иселите и без избацивања и опет потражите неки фатални стан за који се не мора плаћати никаква закупнина. После се увело да прво изјавите чије су ствари што их усељавате у стан, и да поднесете доказе да су ствари ваше, и тек вас онда пусте у кућу. Али се нашли паметнији станари од газда Илије и његових пуномоћника, па већ на месец дана пред иретстојеће напуштање стана све ствари лепо извуку овда онда, и кад дођу пописивачи нађу само две три расклиматане столице и некакве две разбуцане постеље. Ту и сам г. Шљивић слегне раменима и сложи се да ту нема шта да се попише. „Фатални стан" је увек плеснив и иекако накисео, увек сумњивог ваздуха који би се пре могао назвати кужним, и чим уђете у њега падне вам на памет да помислите да су ту становали људи нечастивог духа, или у најбољем случају неки грозни прљавци. Међутим, није тако. Стан је напросто такав стога што у њега никада не допире сунце. Чика Тоша је међутим увек склон да верује да у том стану има трага од нечастивих. Он је староседелац тога краја, и зна многе легенде не само те улЈ-^це, него и читавог кварта. Он тврди да је ваздух у томе стану тежак стога што је на том терену, разуме се само у другој старој кући, извршен тежак злочин. Извршено убиство за новац. Ноћу, тајанствено. Дувао јак ветар и тресла се расточена окна прозорска. Убица то искористио и убацио се кроз један од тих прозора. Затим извршио злочин. Ту је некада била стара трошна кућа са пиљарницом и станчићем иза ње. Тај станчић био је тачно ту где је еада овај модерни али мрачни стан. Пиљар се звао Срећко. Убица Гвозден. Заклао га и узео му новац. Гвоздена затим стрељали ка Карабурми, али се он ни на Карабурми није скрасио, већ се стао виђати и даље у избици у