Opštinske novine

Друштвена хроника

731

обезбеђује од несрећа које га у току живота могу снаћи. ГОСПОДИНЕ ПРЕТСЕДНИЧЕ, Предајем вам сада заставу вашега удружења. Нека она увек буде символ оних хуманих осећања која ваши чланози гајг и неха у духу тих осећања окупља око себе све чланоае вашега реда. Под окриљем своје заставе наставите и даље да доприносите свој удео у изграђивању једног хуманог друштва, у коме владз дух друштвене солидарности и у коме ће се и сваки од вас појединачно осећати срећним и сигурним. Молим вас да своју застазу чувате као највећу светињу и да нихад не губите из вида речи које сте на њој написзли: „Са вгрои у Бога, за Краља и Отаџбину". После говора Претседника Београдске општине г. Владе Илића говорио је у име Хуманог служитељског удружења члан управе и заменик претседника г. Станоје Гојковић који је у своме говору истакао досадашњи рад удружеша и позитивне резултате које је онс за кратко време постигло.

После ове лепе свечаности приређена је гостима уобичајена закуска.

Чланови хуманог удружења државних служитеља са заставом

Освећена је Музичка академија и Средн»а музичка школа

У недељу 21 новембра извршено је освећење Музичке академије и Средше музичке школе у Београду и откривање биста и рељефа наших заслужних композитора. Овом важном културном догађају присуствовали су: Изасланик Њ. В. Краља г. Сондермајер, изасланик Св. архијерејског синода, Министар грађевина г. Стошовић, помоћник Министра просвете г. Ђока Ковачевић, изасланик Министра војске генерал г. ТБуба Максимовић, делегат Претседника општине градски већник г. Ђура Бајаловић, претставници универзитета, београдског и загребачког позоришта, бухарског и албанског посланства и велики број уметника. После завршеног црквеног обреда, поздравио је госте у име Министра просвете г. Ђока Ковачевић,

помоћник Министра просвете, истакао значај ове прославе и изразио захвалност свима онима који су помогли Министарство просвете на стварању ове важне уметничке устанозе. Ректор Музичке академије г. Коста Манојловић изнео је историјски преглед музичког стварања код нас од прве половине XIX века до данас. Апелује на грађане да прилозима омогуће стварање једне библиотеке која би садржавала музичка дела свих нађија и изражава жељу да се у Академији створи архив у коме ће се сакупити сви оригинални рукзписи свих наших композитора, музички музеј у коме ће бити сакупљене све ствари и успомене везане за наше музичке раднике.

Нова зграда Државие штампарије на Сељаку

У суботу 27 новембра пре подне извршено је освећење темеља нове палате Државне штампарије на Сењаку. Свечаности су присуствовали: изасланик њ. В. Краља пуковник г. Миливоје Дурбешић; министри г. г. Димитрије Магарашевић, Милан Симоновић, Добривоје Стошовић и Светозар Станковић; претставници Сената и Скупштине; изасланик Претседника Београдске општине г. Божа Павловић, директор Општег одељења; претставници свих културних и многих националних и хуманих установа. После црквеног обреда прочитана је повеља, коју је министар просвете г. Димитрије Магарашевић епустио лично у темеље, у које је затим узидана. Управник државне штампарије г. Момчило Милошевић одржао је говор у коме је изнео историју Др-Жавне штампарије и истакао њену активност. Основана је 1831 г. под именом „Књажевско србска књигопечатња". ГБен први управник био је г. Димитрије ИсаиловиН. Дуго времена државна штампарија није имала сеоју сталну зграду, нгго се често пресељавала. Неке

две године би\а је и у Крагујевцу. 1847 године закупљена је кућа Штајнлехнера, на самом прилазу за данашши мост Краља Александра, где се и данас налази главни део њених радионица. Доцније је закупљено неколико суседних зграда, тако да данас Државна штампарија ради у 8 старих зграда на разним странама Варош-Капије. Поред свих тих тешкоћа са којима се морала борити за ових 106 година свога опстанка, — каже г. Милошевић, — Држазна штампарија је била прави расадник добрг књиге, а самим тим и важан фактор просвете и стварања наше културе. Поред службених новина, Државна штампарија издала је досад велики број дела из лепе кшижевности и науке, многобројне законе, разна упутства, школске кшиге, црквене књиге и друге штампарске израђевине. Г. Милошевић је, у име 700 радника и службеника овог завода, захвалио свима онима који су допринели да се приступи подизању нозе згрдде Државне штампарије .