Opštinske novine

Правна хроника

749

о унапређењу у правилнику. Државни савет својом пресудом бр. 1706 од 26 јануара 1937 год. одбацио је тужбу ових службеника, али им је у једном темељном образложењу објаснио, да нема само формалних услова за поништај, по шиховој тужби, оне одлуке надлежне власти о брисању одредаба о унапређен>у у правилнику, која је иначе неправилна, али да, и поред тога, та одлука неће представљати сметњу за реализовање њиохвог укапређења, ако за исто буду испушени законски услови: „Стоји тврђење тужбе да је власт при одобрењу буџета и правилника могла исте само одбити или ставити своје примедбе, ако га не одобрава (§ 118 Закона о градским општинама), а не и смањивати поједине ставове буџета или прецртавати одредбе правилника. Ако су овде ипак смањени поједини ставови и прецртане одредбе правилника, противу тога се могла тужити једино градска општина, јер се тиме вређа њена самоуправа, а не и тужиоци чије право овим није дозедено у питање. Ово нарочито стога што ставови буџета, предвиђени за њихова унапређења, нису измењени, услед чега њихово унапређење није онемогућено. Исто тако њихово право односно интерес на закону основан није повређен ни тиме што су прецртане одредбе ч\. 10 и 11 правилника за извршење буџета, јер за индивидуална унапређења градских службеника, о коме такође одлучује градско веће, не важи специјални буџетски поступак прописан у §§ 116—119 Закона о градским општинама, већ исто иде по одредбама статута, а од\уке о томе подлеже општем надзору државне управе на начин прописан у одељку VIII Закона о градским општинама. За њихово право на унапређење одлучне су према овоме одредбе статута и одлуке већа донете на основу овог и закона о градским општинама, а не одредбе правилника за извршење буџета, које су одлуке само за начин извршења буџета. Према томе и брисањем извесних одредаба прави\ника за извршење буџета тужиоца није повређено нихакво право нити интерес на закону основан ,према чему су и њихове тужбе неосноване. Ако је градско веће доне\о одлуку о унапређењу тужиоца, као што би следовало из сти.\изације пребрисаних одредаба § 10 и 11 правилника за извршење буџета, онда Претседник градске општине има такве одлуке доставити надзорној власти у смислу § 133 Закона о градским поштинама независно од буџета и правилника за његово извршење пошто за ове важи специјални буџетски поступак, па би се и даљи поступак по таквом унапређењу имао провести. У колико би тужиоцима у томе поступку било повређено какво право односно интерес, стоји им увек могућност покретања спора противу одлуке власти по одредбама Закона о Државном савету и управним судовима. Спорним решењем тужиоца, према напред изложеном, Н1јје повређено никакво право нити интерес на закону основан, па се стога њихова тужба противу овог решења морала одбацити." На чланство малолетног ванбрачног детета утиче удаја матере, јер и оно задобија ново чланство матере стечено путем удаје Према § 12 с*г. 1 Закона о градским општинама чланство малолетне ванбрачне деце одређује се по

чланству матере, тј. она имају чланство оне градске општине којој припада и њихова мати. У једном конкретном случају избио је негативан сукоб између двеју градских општина око чланства једног малолетног ванбрачног детета. На име, дете је било задобило чланство у оној градској општини којој је припадала и његова ванбрачна мати у моменту његовог рођења. Међутим, мати се доцније уда и удајом стекне чланство мужевљевог града. Због тога се поставило питање, да ли је ванбрачно малолетно дете удате матере задржало чланство оне раније општине, којој је мати припадала до удаје и у коЈој је оно рођено, или је и оно, преко мајке, стекло чланство оне општине којој његова мати, преко свога мужа, припада од момента удаје. Овај спор између двеју градских општина са подручја различитих бановина расправило је би\о Мин. унутрашњих послова и то на тај начин, што је нашло да је ванбрачно дете задржало чланство оне раније општине и да на то није утица\а удаја мајке и њено стицање новог чланства, јер то стицање није оригинално — самостално него деривативно — удајом и као такво без утицаја на њено ванбрачно дете. По тужби заинтересованог грача, Државни сазет пресудом бр. 31578/36 од 17 фебруара 1937 год. поништио је министрово решење и заузго супротно становиште образлажући га на следећи начин: „Према пропису § 151 Закона о градским општинама, стечено чланство града према пређашњим прописима о завичајности остаје на снази док се друго не стекне. Ана Пер;, мати ванбрачног Јушек Јулија, у времену рођења именованог, била је неспорно завичајна у Љубљани, па је, према тада постојећим прописииа — § 6 Закона о завичајности од 3 децембра 1863 године (л. д. з. бр. 105) именовани Јулије стекао завичајност у поменутом граду. Удајом пак за Пера Ивана, ко;и је поменутом одлуком Градског поглаварства у Кар\овцу од 3 децсмора 1934 год. примљен у завичајну везу тога града, Ана, мати именованог Ју\ија као за~:очита жена Иванова, такођг је, по ст;. 1 § 12 Закона о градским општинама стекла завичајност у Карловцу. Ка:со су, Иван Пер| ( а с њијм ! и његова законита жена Ана, ванбрачна мајка Јулија Јушека, стекли ову зазичајност 3 децембра 1934 год., дакле за време важења Закона о градским општинама, који је ступио на снагу 24 се.птембра 1934 год., то је и Јушек Јулије — који је приликом пријема породице Пер у чланство града Карловца још био ма\о\етан — оо ст. 1 § 12 Закона о градским општинама, као ванбрачни син Ане Пер рођ. Јушек, такође стекао по својај мајци завичајност у поменутом граду, како је то већ, у озта\ом роменутом одлуком тога Поглаварства из 1934 год., би-о правилно одлучено, а у духу поменутог § 12 Закона о градским општинама. Пропис ст. 3 § 13 Закона о завичајним односима у Хрватској и Славонији од 1880 године, овде не долази у обзир са разлога, што је одредбом § 162 ст. 2 Закона о градским општинама дерогиран као противан пропису ст. 1 § 12 Закона о градским општинама, који као што је случај и са прописима Закона о завичајности од 1863 год. важећег у подручју града Љубљане пре ступања на снагу Закона о градским општинама из 1934 год., — не предвиђа никакав