Opštinske novine

Културна хроника

ницама чија су дела изложена на изложби, који је протекао у врло срдачном .расположењу. * Вече жена Мале антанте приређено је у дворани Коларчеве задужбине 24 јануара увече. Одржале су лепе говоре г-ђа Лепосава Петковић, г-ђа Франтишка Пламинкова и принцеза Кантакузен, које су изнеле значај уметничког стварања жена за зближење држава Мале антанте и приказале јавну и уметничку делатност жена у својим земљама. Овој успелој и интересантној приредби присуствовао је маршал Двора г. Чолак-Антић, претставници власти, делегати свих женских друштава и велики број грађана, нарочито жена. Претставнице женске Мале антанте из Чехосло-

вачке и Румуније искористиле су свој боравак у Београду да се што боље упознају са јавном делатнопЉу југословенских жена. Присуствовале су и седници Женског покрета 22 јануара. На тој је седници говорила прво претставница румунских жена принцеза Кантакузен, која је поздравила југословенске жене, изнела рад и положај жена у Румунији и истакла путеве којима жене треба да иду. Претставница чехословачких жена г-ђа Франтишка Пламинкова приказала је јавну делатност чехословачких жена, које су извојевале многа права и изједначиле се у многим областима јавног живота са мушкарцима. Истакла је да је демократија једина могућа подлога за учешће жене у јавном животу и позвала југословенске жене у Чехословачку да проуче рад и напредак чехословачких жена.

Изложба бугарских карикатуриста

Крајем децембра и почетком јануара приредили су бугарски карикатуристи занимљиву изложбу карикатура у павиљону „Цвијете Зузорић". Слике и кипови зрачили су ведрим хумором, простодушном сатиром, балканском свежином и шеретлуком. Било је ту и извесног

Рајко Алексијев: „Диоген московски: Да ли је /ош гдегод заостао који правоверни бољшевик, да га пошаљем у чистилиште?" (Са изложбе бугарских карикатуриста) болног галгенхумора, где се уметници кроз сузе смеју манама и незнању свога народа. А било је неког олимпијског смеха, где се од свег срца смеју претенциозности и таштини народних „учитеља и просветитеља". Било је и неколико успелих карикатура из светске политике, где се оеветљавају комичне стране актуелних проблема и личности. Велики део изложених радова био је и по обради и по уметничкој инспирацији на високом уметничком нивоу. Приликом отварања изложбе прочитао је писмо г. Бранислава Нушића, који је позвао бугарске карикатуристе да дођу у Београд и стао на чело одбора који је организовао ову изложбу. У то доба нико није ни слутио да је ово последњи пут што Бранислав Нушић, макар и овако посредно, отвара једну изложбу. У свом писму Нушић истиче да је „сатира, била она у слици или речи, ознака која бележи до којег је степена у дотичној средини развијено осећање културне висине; ознака која бележи колико је километара на своме путу напредовао примитивац, приближујући се културном човеку. Јер, то не може нико порећи, човек који има моралне снаге да сам своје слабости уочи и храбрости да се тим слабостима насмеје, — ходи путем који га води ка културној крепости. Исто тако и народ који уме и хоће да види своје слабости и има храбрости да им се насмеје, на путу је који води културном узрасту." Нушић у свом писму истиче значај изложбе и за учвршћење братства између наша два народа, које се може засновати једино путем духовног упознавања и изграђивања заједничке културе. Изложбу је отворио г. Пјер Крижанић, дајући у свом говору згодне карактеристике изложених радова. „Тај смех који вас овде разгаљује^ биће вам близак и разумљив, јер је то смех нашег човека нашем човеку. Ви ћете, колико у ономе који се смеје толико је и у ономе коме се смеје, видети себе. Ваше ће изненађење бити утолико веће, што ћете све то наћи у савршеном уметничком облику, по коме су ови драги гости равни и најбољим уметницима тога рада који сте видели у свету — на западу." У име бугарских карикатуриста одговорио је г. Александар Божинов, захваљујући свима онима Београђанима који су омогућили ову изложбу и позива југословенске карикатуристе да приреде сличну изложбу својих карикатура у Софији. Изложбу су посетили и Њ. Кр. Вис. Кнез-Намесник Павле, претседник владе г. д-р Милан Стојадиновић, министар саобраћаја г. д-р Мехмед Спахо, као и још неколико министара, и велики број грађана.