Opštinske novine

Соколство

II Соколске жупе, то су скуп више соколских друштава, чију територију одређује Соколски савез. Соколске жупе могу носити подарени назив. III Соколска друштва, то су најмлађе јединице Соколског савеза, које и врше вежбе, чија је сврха: упоредно васпитање тела и душе, те да се у народу укорени и учврсти: телесно здравље, морал и национална свест. Бити добар Југословен значи: бити здрав и свестан позива и дужности. Соколство Краљевине Југославије, упркос многих незгода, напредује. Све бановине и сва места имају своје жупе, а ове своја друштва и своје соколске чете. Београд, где је и седиште жупе, има својих 12 соколских друштаза, а Земун има два. „Соколско друштво Београд X" на Вождовцу и предграђу Краљице Марије основано је 26 октобра 1935 год. Њега су основали: свесни грађани тога краја на челу са г. Живаном Ј. Ранковићем, генералом у пензији и резерви, сада градским већником. Када је изабран г. Живан Ј. Ранковић, по једнодушној жељи свих оснивача као најзаслужнији у свему по својој прошлости и као најспособнији за такав положај, он је одржао говор: „Благодарим на вашем поверељу. И пре него што будемо прешли на избор осталих чланова управе, ја б.~.с молим , . да саслушате све што ћу вам рећи: „Вождовац је топографска вододелница, која се спушта са Торлака ограђена са с. и. Мокролушким Потоком, који тече кроз Душанозац и са ј. з. Башичким Потоком ,који се са овим састаје испод Ауто Команде и под именом првог тече на с. ка Сави, у коју се и улива. Тај теренски простор играо је у историји нашега народа врло важну улогу, почев од Взжда Карађорђа, по коме је и добио своје име, са кога је пак 30 новембра 1806 год. Вожд Карађорђе упутио своје колоне, ту на њему прикупљене, да заузму београд. тврђаву. Тај теренски простор био је место на коме је шумадиски народни трибун Тома Вучић Перишић 26 августа 1842 год. у борби против Кнеза Михаила овога успео да потисне и да за кнеза Србије са војском прокламује Алсксандра Карађорђевића сина Вожда Карађорђа. Тај теренски простор био је, најзад, место на коме је као редов, каплар и подофицир 6, пешад. пука Краља Александра I изводио са својим наставницима војничке вежбе Витешки Краљ Александар I Ујединитељ. Кад је све то тако, зар ми грађани, који имамо ту срећу да на том терену живимо; ми који ласкамо себи да смо друштвена елита Београда, бар мислимо морална и интелектуална ако не материјална, смемо и можемо допустити да овај знаменити, историски, простор буде без таквога

једнога витешкога друштва, као што је соколско друштво?! То је разлог ради чега смо се данас овде скупили; то је побуђивало све нас осниваче, да и ми оснујемо соколско друштво за Вождовац и предграђе Краљице Марије. „Браћо, и сестре, Пре него будемо приступили избору осталих чланова управе друштва, ја вас молим браћо и као старешина и као брат соколац, да при целом овоме послу имате на уму две ствари: — Прво, на челу свих сокола стоји наш краљ, наш млади љубљени краљ Петар II као Врховни Соко, праунук Вожда Карађорђа и син Витешког Краља Александра I Ујединитеља, коме сви ми као верни држављани дугујемо оданост и кога хоћемо са целим својим бићем да помажемо и, — друго, соколи су добровољна друштва, у коме су сви чланови међу собом равни и по дужности и по праву, зато се и зову браћа. Али, сви соколи треба да су без мана и да сви скупа и сваки појединац мисли и ради само оно, што ДОноси корист народу и отаџбини и што служи на понос Краља! „Сви, који ступају у соколско дру|штво, треба и морају бити у свакоме погледу од свих најбољи." „Ко тако хоће, нека буде снама!" „Соколско друштво Београд X" стално под управом, под старешинством Живана Ј. Ранковића, генерала у пензији и резерви, радило је и напредовало. Мада су убациване од млађих елемената несоколске идеје и несоколски поступци, ипак чврста рука једнога опробанога патриоте одржала је, уз сарадњу свесних и агилних сарадника, друштво. Соколско друштво Београд X успело је да набави скоро све гимнастичке справе за вежбање и, што је важније, оно је одржало више соколских приредби и предавања. На многим предавањима главни предавач био је г. Живан Ј. Ранковић, старешина. Соколско друштво Београд X, за које се много заузимао г. Живан Ј. Ранковић, старешина, по пројекту требало је да добије и своје земљиште, на коме би имао да се подигне Соколски дом. Соколско друштво Београд X на својој Главној скупштини, одржаној на дан 30 јануара 1938 год., изабрало је једногласно за свога доживотног почасног старешину г. Живана Ј. Ранковића, генерала у пензији и резерви, оснивача друштва и досадашњег сталног старешину. Изасланик Соколске жупе г. С. Станковић, професор, топлим речима честитао је г. Живану Ј. Ранковићу на тој части, коју у целоме Соколству уживају само још два лица. Вождовачки Соко