Opštinske novine

56

Београдске општинске новине

улогу више привидне хладноће и пркоса увређене супруге, више строгости добронамерне мајке. Г-ђа Деса Дугалић је више устрептала, болом прожета жена и нежно забринута мајка.

комаду без веће уметничке вредности, у Путнику без пртљага од француског писца Жана Ануја. Али је комад довољно занимљив, а личност „живог незнаног јунака", ратника који је изгубио памћење, доста рељефно скицирана, тако да је г. Раша Плаовић на том скелету могао изградити једну величанствену улогу. Један од многобројних несрећних ратника изгубио је памћење и не зна да каже ко је и одакле је. Живи зато у склоништу. Око њега се отима више породица. Долази најзад у своју породицу. Ту му приказују сцене из његовог детињства, сећају га на свирепа, бездушна, родоскврна дела која је у младости починио, да би му повратили памћење. Поред свих неваљалстава која је починио, његов брат и мајка спремни су да га нриме к себи. У једном моменту, кад засветлуца сећање, он се гнуша и стиди своје прошлости, одриче је се, не призиаје да је то он. Баца сав тај пртљаг прошлости. Одриче се и богатства и удобности које му пружа породица, и једва дочека прилику да побегне у сасвим нову породицу и средину, да отпочне ноз живот. Г. Раша Плаовић је кроз све сцене био изразит, тумачио је и допуњавао писца психолошки тачно и уметнички сугестивно.

Г-ђа Прегарац и г-ца Љ. Бобићева у комаду „Дете у борби" Г-ђа Дугалић је подвукла више женственост код једне интелектуалке, а г-ђа Прегарац је истакла више интелектуалне квалитете своје улоге. Све три глумице су показале како се и у комаду осредње вредности могу креирати занимљиве улоге. Овде су оне биле стваралачке природе и спасазале су писца. Лаии* ЈЈлао-^иА сс цраџскц тмцишиџ Велики позоришни догађај је свакако гговратак г. Раше Плаовића београдској позорници. Београдска публика није заборавила његове интелигентне интерпретације улога, изразито сликање сложених душевних стан>а, природну и топлу осећајност и звучну ритмичку дикцију. Велики позоришни догађај је свакако повратак г. Раше Плаовића београдској позорници. Београдска публика није заборавила његове интелектуалне интерпретације улога, изразито сликан>е сложених душевних стања, природну и топлу осећајност и звучну ритмичку дикцију. Појавио се поново на београдској сцени у једном

„Путник без пртљага": г-ђе М. Таборска и Е. Микулић Од осталих глумаца који су играли у овом комаду најбоља је била г-ђа Дара Милошевић у улози кобне жене, која је сва обузета грешном љубављу према своме

А