Opštinske novine

128

Београдске општинске новине

јима се стално не бави■ То је, дакле, битно и важно, за питање удаљености дворишне зграде од суседа у зачељу, да ли се у њој налјазе просторије за станован>е, а не да ли је она за уличну зграду везана светларником или није. У пројектованој дворишној| згради, па нека се узме и као део уличне због везе путем светларника, налазе се просторије за становање, као таква не сме бити ближа суреду и зачељу од 3/4 њене висине, како је прописао чл. 8 ст. 4 Грађ : ев. правилника у циљу заштите суседних односа (т. 5 § 6 Грађезинског закона), а како тај услов није био испуњен, Поглаварство је правилно поступило кад је одбило издавање Грађевинске дозволе, а Министар грађевина је погрешио кад је ту правил^у одбијајућу одлуку Поглаварства понишгио, услед чега је његово решење поништено као противно закону." Кад се тражи одобрење за претварање поетојеће зграде за становање у гостионичарску радњу, грађевинска власт пази, поред осталог и на то да ли је задовољен и законски ус\оз о висини просторије намењене за кафану и јавни локал уопште. Заинтересоване сопственице поднеле су Градском поглаварству молбу у којој су тражиле одобрење за измену намена просторија у својој постојећој згради за становање у ул. Цара Николе у томе игто би у пом. згради отвориле гостионичарску радњу. Ову молбу Поглаварство је спровело на решење Министру грађевина, сходно § 87 т. 2 Грађевинског закона, пошто је било у питању одобрење пројекта приватне грађевине намењено јавној употреби, скрећући пажњу власти надлежне за решавање на мишљење овог Грађевинског одбора по питању траженог одобрења, а по коме би исто тражење требало одбити са разлога, што зграда за гостионицу не би имала прописну висину, што клозети немају никакво проветравање ни осветљење и што је остава укљештена између писоара и клозета. Министар грађевина, међутим, није усвојио ово мишљење Грађевинског одбора при Градском поглаварству, него је својим оспореним решењем у начелу одобрио тражену промену намене просторија постојеће зграде, налазећи да није од важности, у моменту тражења преправке, што зграда нема прописну висину за јавни локал, о чему ће имати да води рачуна она власт која буде издавала одобрење за отварање локала, по ком основу она може и одбити то одобрење, поред тога, у оспореном решењу одлучено

је да ће се преправка дефинитивно одобрити тек пошто буду отклоњени они недостатци пројекта у погледу смештаја и осветљења клозета и оставе, на шта Је ставио примедбе и Грађевински одбор. Градско поглаварство, тражило је код Државног савета поништај министровог решења, истичући нарочито да није могло бити дато ни начелно одобрење за промену намене просторија постојеће зграде за становање у гостионичарску радњу кад те просторије немају висину од 4,00 м. прописану § 30 Грађевинског закона за кафане и ]*авне локале уопште, у којима се љуДи дуже задржавају. Својом пресудом бр. 25372 од 29 новембра 1937 год. Државни савет је уважио тужбу Поглаварства и поништио министрово решење са ових разлога: „Именоване сопственице тражиле су одобрење за измену намена просторије своје постојеће зграде за становање, коју би преобратиле у гостионичарску радњу. Један од законских услова, који треба да је испуњен кад се одобрава пројект зграде намењене за кафану или јавни локал уопште у коме се људи дуже задржавају, је услов из § 30 т. 4 Грађевинског закона, који се односи на висину просторија те зграде и која по овом пропису мора да износи најмање 4,00 м. Неоспорно је, да просторије постојеће зграде за становаше именованих сопствзница, преобраћене у гостионичарску радњу, не би имале законом прописану висину од 4,00 м.|, у недостатку којег услова није могло бити издато ни начелно одобрење, због чега се министрово решење са тим одобрењем појављује као противно закону и као такво је поништено. Неумесно је оно истицање у оспореном решењу да о прописној висини просторија намењених за кафану или јавни локал уопште има да води рачуна власт која буде давала одобрење за отварање те радње. Напротив, у питању је један законскИ услов из Грађевинског закона, и грађевинска власт, у спорном случају Министар грађевина, надлежна за издавање одобрења за промену намене просторија, такво одобрење може издати тек 1 пошТо претходно испита да се исто не коси ни са једним прописом Грађевинског закона, а у (ко-нкретном случају издато одобрење се косило и противило са цитираним § 30 т. 4 Грђеванског закона, услед чега је решење о том одобрењу морало бити поништено"'. Саопштио, Љуб. Ж. Јевтић, секретар Државног савета

Власник: Градско поглаварство Београд. — Уредник: Ђуро Бањац, Молерова 16 Штампарија Драг. Грегорића, Страхињића Бана 75. — Београд