Opštinske novine

252

Београдске општинске новине

Године 1933 и 1934 антималарична акција била је скоро обустављена и тек 1935 год. поново је отггочета. Године 1936 као и 1937 акција се вршила интензивно, мада треба рећи да успех у 1937 год. није био задовољавајући с обзиром на количину утрошеног материјала и употребљене радне снаге из разлога што су атмосферске прилике биле веома неповољне. Треба напоменути да је сумарна количина атмосферског талога у Београду износила 985 мм. и да су почетак маларичне сезоне — април, као и врхунац — август, били су веома богати са атмосферским талогом. Тако је у Београду пало у априлу 1937 год. 102 мм. према 69 мм. 1935 и 29 мм. 1936 год., а у августу 1937 год. 205 мм. према 18 мм. 1935 и 65 мм. 1936 год. Честе кише сметале су теренском раду и уништавале вештачке покриваче од нафте по баруштинама, тако да се морало исти посао неколико пута понављати да би се постигао жељени резултат. Сем тога антималарична акција прошле године била је с обзиром на одобрене кредите ограничена и сводила се скоро изузетно на реоне ужег Београда, док су баруштине и плавни терени из реона ширег Београда и околине лиферовали веће количине комараца. Познато је да се комарци при подесном контра-ветру могу пренети на отстојање од 3 до 5 км. Слободно се може рећи, да, благодарећи савесном раду, ниједан килограм нафте и париског зеленила није био изгубљен за ентомолошку акцију, али ефекат те акције у Београду знатно се је смањивао отсуством упоредне и строге лабораториско-ентомолошке контроле, прекидом ентомолошке акције за време зимских месеци услед недостатка кредита, и најзад услед потпуног отсуства сваке антималаричне акције у реону ширег Београда, одакле су, као што смо казали, вршене читаве инванзије комараца на ужи Београд. Према измењеној ситуацији, пребацивању Београда преко Саве и Дунава и стварању насеља у Панчевачком риту — антималарична акција још се компликује и њене димензије се повећавају. Према томе, целокупна антималарична акција могла би се поделити на два главна дела: акцију у ужем Београду и акцију у ширем Београду. Садања палиативна акција против комараца и маларије састојала би се из низа следећих специјалних м§ра: 1) Петролизирања баруштина, односно покривања са нафтеним филмом водених површина, полазећи из рачуна да је за сваки квадратни метар потребно 40 гр. нафте, а најмање 20 грама. 2) Запрашивања са париским зеленилом у виду двопроцентне мешавине париског зеленила са обичном, добро просејаном уличном прашином и то око 20 гр. на 1 м 2 . Ово се запрашивање може вршити или ,руком нарочитим запрашивачима или помођу аероплана,

нарочито када су у питању већи комплекси водене површине претходно припремљене за аеропланску акцију. ГЈри узимању у обзир аеропланског аапрашивања треба имати у виду да би сат летења аероплана (типа путничког авиона или бомбардера) коштао око 4.000 динара, а за сат ефективног летења могуће је запрашити површину до 100.000 м. 2 3) Одгајивање у подесним баруштинама рибица-гамбузија, које енергично уништавају ларве комараца. 4) Чишћења постојећих потока, канала ради слободног отицања и кретања воде. 5) Зимске кампање помоћу фумигација јефтиним гасним једињењима простора где презимљују комарци (подруми, шупе, штале и слЛ 6) Планска превентивна и куративна кинизација и хемотерапија становништва. Поред ових палиативних мера, које се морају из године у годину понављати у циљу спречавања маларије, потребно је вршити техничке асанационе мере, које су у стању да радикално санирају нездраве терене, тако да се овим мерама постизавају трајни успеси, а инвестиција учињена једанпут радикално решава питање асанације скоро за свагда. Специјално, у погледу пролећнег комарца аедес вексенса неопходно су потребна тачна ентомолошка испитивања и тачно утврђивање места где су положена ]аја, како би се потребним наводњавањем одн. подизањем нивоа воде у подесним моментима, могла уништити ова јаја. У погледу немаларичних комараца, у главноме кулекса пипиенса, који у јесен нанарочито жестоко напада људе, треба имати у виду да .се већина њихових легала налазе по помијарама градске периферије (којих има око 12.000) и случајним: резервоарима воде, те према томе борба противу њих мора да се води помоћу петролизирања помијара и свих ситних резервоара у двориштима. Према нашем искуству из прошле године у ужем Београду за петролизацију и запрашињавање зеленилом долазе у обзир 17 бара са површином приближно 1/2 милиона кв. м. плус 12.000 помијара за петролизирање. 1) Бара стална око истовара сметлишта на Дунаву 20.000 м. 2 2) Бара пролећна привремена поред купатила Мон плезир 40.000 м. 2 3) Бара стална између старе и нове Електр. централе 30.000 м. 2 4) Бара привремена у Доњем граду 42.000 м. 2 5) Ба.ра „Венеција" 16.000 м. 2 6) Вилине Воде 200.000 м. 2 7) Бара позади Шест Топола (Бибад) 10.000 м. 2 ' 8) Бара код виадукта на Чукарици (изм. Радничке ул. и Шела) 20.000 м. 2 9) Бара у кругу Кола Јахача 2.000 м. 2 10) Бара позади кола јахача поред Немачког гробља 2.000 м. 2