Opštinske novine

10*

Прва болница у Београду

307

у Палилули безплатно, у ком су досад Началничество и Окружни суд били. Оно је и по пространству свом доста угодно зданије да ће сасвим одговорити цељи. Особито знамо да је то негда и касарна, а неки пут и болница војена била. Предел где се оно налази, лец је .и здрав и иначе| а за болницу је да не може бити целисходнији. Сад ће Обштина спокојна бити да ће се овим уступљенијем послужити моћи бар за неколико година, и тако новце које има спремне, дајући их под интерес за неколико година толико умножити, |особито кад знамо да је овај фонд с поклоном г. Вучића на 10.000. дук.. нарастао." О овом поклону Вучићевом Српске Новине од 1 новембра 1856 јавиле су ово: „Тома Вучић Перишић, војвода српски, поклонио је болници вар. Београда за умножење фонда шеног 10.000 дук. поред тога једну башту и једну њиву. О томе је између Општине и г. Вучића и уговор начињен, који је дотичним судом потврђен и који толико условљава да Обштина из признателности на тако знатном поклону г. Вучићу' до смрти његово по 900 дук. издаје; поред тога да Обштина опет из исте признателности кад болницу нодигне, после смрти г. Вучића 8 кревета болнички подигне, и то да 4 носе име: „Задужбина Томе В. Перишића" а други 4: „Задужбина Томе В. Перишића за спомен супруге своје Агније. Баш данас су (31-Х-1856) одређена лица из Обштине отишли г. Вучићу да ове новце дигну и у касу општинску ставе, одакле ће се после под интерес издавати за умножење фонда." Убрзо после овог завештања дошао је и крај животу Вучићевом. По доласку кнеза ЈУ1илоша у Србију 1859, Вучић је затворен у војну болницу (на том месту је сада трећа београдска гимназија) и умро у њој 30 јуна исте године. Опште је уверење да је отрован, Ма шта се мислило о Вучићу, на потомке пада љага што ниједан услов из његовог завештања није испуњен. Осим тога, зар је тако тешко било поставити једну мермерну плочу и на њој урезати имена великих приложника: кнеза Михаила, кнегиње Јулије, Гоме Вучића, владике Штросмајера, епископа Герасима, Мише Анастасијевића, Браће Симића, Јанаћка Петровића, Ђорђа Ђурића и других? Непоштовање хуманих добротвора и уништавање њихових задужбина не може бити потстрек за будуће дародавце. Вучић је дао толике паре и имање и све се то одмах заборавило. Исто тако, није се смела заборавити ни Општина београдска која је не само дала доста пара, него се је, као што напред изнесмо, деценијама борила да Београд добије болницу,

и сав терет око подизања и одржавања њеног носила на својим леђима. Темељ новој болници положен је 30 јуна 1865. О томе је „Видовдан" од 1 јула 1865 донео ову белешку: „Јуче је у присуству Његове Светлости, гг. министара, државних саветника, општинара и више других грађана положен темељ болници, која ће у вароши нашој да се подигне." Болница је подигнута на земљишту, које је, како каже доктор Валента, купио кнез Михаило и поклонио општини за болницу. Зграда је била готова 1868 маја мес. Др, Валента каже о томе ово: „Баш беше одређен дан да кнез Михаило дође и прегледа зграду, а паде као мученичка жртва крвника." ■* О томе, како је изгледала болница у оно доба, Др. Валента је писао у Видовдану од 28 фебруара и 2 марта 1869 ово: „Зграда носи натпис: Болница вароши и округа БеоГрада. Цела зграда има четири оделења: 2 горе и 2 доле, а свако. се састоји из две велике и 2 мале собе. Велике фуруне заузимају толики простор да праве не малу незгоду. Фуруна обухвата скоро 2 четвороугла хвата. Намештај и ностеље тешко је наместити. У подземном кату су кујне за готовљење и прање, али су положене незгодно, јер се задах из њих осећа и у шрњем кату. Ту се находи и парни казан, из кога чункови воде до тавана, где постоје два обична казана те се тако посредством паре врућа вода тера до ових казаиа а одатле разводи по катовима. Али је незгодно што ни чункови, ни казани нису озидани, па ни од мраза осигурани, те се у зимње доба вода мрзне." Даље Валенга наводи како је са палилулске чесме вода спроведена у кујне. Има, вели, и шмрк „који хладну воду вуче до тавана а одатле се спушта по катовима те увек има хладне воде. Проходи (нужници) у самој су средини до басамака, немају вентилације и зато се осећа јак задах." И најзад, под 15-14-1869 Др. Валента понавља молбу из 1867 и 1868 да се у улици поред болнице направи калдрма и да се на капији намести фењер. У априлу 1871 почело се је са грађењем парка око болнице. Кад су грађани то видели сами су својој иницијативи доносили дрвеће за засађивање. Зато им је управа изјавила захвалност преко „Српских новина". Тако је изгледала ова болница пре 68 год. Колика разлика између ње и ових данашњих болница. ДраГ. Ј. Ранковић