Opštinske novine

Некролози

471

у сваки предмет, сваку дискусију и одлучивање ту Шаљући и са овога места изразе дубоког саусвоју осећајност за оне који се налазе у животним те- чешћа ожалошћеним породицама, ја Вас молим, гошкоћама. сподо, да с дужном поштом према сенима пок. МихаТа хумана нота у карактеру нашег прерано изгу- ила Лукаревића и д-р Илије Бацковића, узвикнемо: бљеног друга Бацкозића остаће у трајној успомени код СЛАВА ИМ! свих његових познаника и пријатеља.

| Владислав Ст, Каћанскм

У Београду је 14 маја о. г. умро у дубокој старости Владислав Ст. Каћански, књижевник, нозинар и драмски писац. Јединац славног српског песника Стевана Каћанског-Старог Барда, пок. Владислав рођен је 1857 го-

Владислав Ст. Каћански

дине у Србобрану. По завршеној гимназији отишао је у Немачку и у Берлину завршио студије на филозофском факултету. Син великог Србина, песника и борца за слободу Срба-Војвођана, честити Владислав Каћан•ски није хтео ступати у аустро-угарску државну служб|у,

него је кренуо стопама свога оца. Одао с§ новинарству и књижевности, којима је посветио цео свој живот. Кад му је отац морао напустити уређивање листа „Велика Србија" онда се пок. Владислав са пуно смиела, разумевања и љубави прихватио уређивања, залажући се за праведну српску ствар. Негујући култ свога славног оца, пок. Владислав издавао )е његове стихове, а исто тако помагао је врло много г. д-р В. Рашићу при издзвању његове монографије о Староме Барду. Такође је много радио као драмски писац и на српској позоришној књижевности. Најзначајније његово позоришно дело јесте драма „Карађорђе", која је давана на свима нашим позорницама, а највише у Војводини. У старости пок. Владислав Каћански писао је мемоарска дела. Његови описи старог Београда, и живота у њему, писани су са много познавања. Стил му је био лак и приступачан свакоме. Неколико његових написа о старом Београду штампани су у часопису града Београда „Београдским општинским новинама" V рубрици „Прилози за историју Београда". Ови документовани историјски прилози пок. Каћанског служиће као мало врело будућим историчарима Београда. Сарађивао је често и у свима београдским дневним листовима, нарочито у последње време у дневнику „Време". Честити син Великог оца иза себе, после своје смрти, није оставио никакво богаство, али је народу своме оставио низ историјских докумената и списа, који се као благо народно чувају у Народној библиотеци. Преостале рукопиее, у колико се они буду односили на стари Београд и живот Срба и Турака у њему, уредништво „Београдских општинских новина" постараће се да их набави и отштампа у своме часопису. Земни остаци пок. Владислава Ст. Каћанског 16 маја о. г. сахрањени су на београдском Новом гробљу. Нека је слава и вечан помен међу нама на пок. Владислава Ст. Каћанског!

Давид~Дача Радуловмћ

Од срчане капи умро је 15 јуна о. г. ДавидДача Рдуаловић, економ Г радске болнице у Београ-ДУ и познати национални трудбеник. Пок. Радуловић рођен је 1885 год. у Крајини, У селу Вијуга среза кључког. По свршеној школи одао се финансијској струци, а бавио се и новинарством. Дуго година био је директор банке у Лесковцу. Служ^зовао је у многим градовима предратне Србије, а после рата настанио се у Скопљу, где је био прет'Седник Трговачке омладине. У скопљу је као члан

редакционог одбора пуне три године сарађивао у листу „Привредни гласник". Затим је једно време заузимао место шефа Економско-финансијског отсека новинарске агенције „Авала". 1934 год. ступио је у службу Београдске општине као хонорарни књиговођа, па је затим постављен за економа новоотворене Градске болнице, на коме га је положају и затекла изненадна смрт. Учествовао је у свима ратовима и био је одликован Албанском споменицом. Скроман али вредан, пок. Радуловић је својим