Opštinske novine
Соколство Претставници Београдске општине на X свесоколском слетуу Прагу — Бурне манифестације југословенско-чехословачког пријатељства трајале су више од месец дана —
Највећи и најимпозантнији свесловенски соколски слет од постанка соколства одржан је у јуну и јулу т. г. у Прагу као X свесоколски слет. Уводни дани почели су 29 маја вежбом деце прашких основних школа, а последњи дан је био 6 јула, на празник Јана Хуса, када је пре подне кроз Праг прошла грандиозна поворка сокола из словенских крајева и гимнастичара из Француске, Белгије и неколико других држава. Слет је завршен тога дана после подне ванредно успелим вежбама војника Мале антанте. Три генерације су учествовале на овом слету, који је трајао 39 дана, и свака је импоновала и бројем и дисциплином, снагом и националном свешћу к °јУ С У показивале: Први део слетских свечаности, од 29 маја до 20 јуна, био је посвећен ђацима из основних и средњих школа и соколским дечјим организацијама; други део, од 26 до 29 јуна, био је испуњен нараштајским вежбама и манифестацијама; а трећи део, главни слетски дани од 2 до 6 јула, био је посвећен наступу старијих сокола и војске. У оквиру овог слета приређене су вежбе војника Мале антанте, IV средњешколске игре и XI међународне гимнастичке утакмице, тако да је слет прешао оквир чисто соколских и словенских манифестација. Исто тако организована је и занимљива соколска изложба, где је приказан развој соколства, његов рад, значајна документа, слике и статуе личности заслужних за соколство итд. Југословенски део изложбе био је живописан и нарочито је привлачио пажњу посетилаца. Југословени су узели живог учешћа у свим приредбама, постигли су завидне резултате на утакмицама, а у манифестационим поворкама чинили неодољив утисак. У средњошколским играма узело је учешћа 107 југословенских ученица и 172 ученика, у нараштајским свечаностима учествовало је преко 1000 наших нараштајаца, а у главним слетским свечаностима било је близу 10.000 старијих југословенских сокола и соколица, у соколским одорама и народним ношњама. Југословенска војска узела је учешћа у завршним војним вежбама Мале Антанте са одредом од око 300 војника-сокола и морнара под командом ваздухопловног мајора г. Камила Лукановића. Југословенску Краљевску владу заступао је на слетским свечаностима Министар за физичко васпитање народа г. д-р Вјекослав Милетић (у соколској одори), а Београдску општину градски всћници генерал г. Живан Ранковић и г. д-р Јован Мијушковић. Југословенску војску заступала је нарочита војна делегација под воћством генералштабног бригадног генерала г. Јове Кукавичића. Народну скупштину и
Сенат заступали су по неколико народних посланика и сенатора. Све југословенске групе и делегације дочекиване су у Чехословачкој френетичним одушевљењем. Од чехословачке границе до Прага све су станице биле искићене југословенским и чехословачким заставама, цвећем и зеленилом, натписима „Наздар" и ,,Добро дошли". Почевши од пограничне станице Старе Замке, где су свима југословенским групама биле приређене закуске, па преко Братиславе, где су организовани дочеци већих размера, све до Прага — где су се дочеци претварали у френетичне манифестације чехословачкс-југословенског братства, где су Југословени газили по цвећу, а често је срдачност испољавана и сузама — цео тај пут претворио се у један непрекидни одушевљени дочек. Сви чехословачки крајеви кроз које су пролазили југословенски возови трудили су се да што видније покажу своју љубав према Југословенима. Све генерације, од мале деце у мајчином наручју па до стараца са седом косом, учествовале су у овим дочецима. Дуготрајност и често понављање ових свечаности није могло ослабити срдачност Чехословака. Испраћаји Југословена били су исто тако срдачни, испуњени ентузијазмом. Дочек југословенских и румунских војника 4 јула пре подне надвисио је, и ио срдачности и по величанствености, све раније изразе одушевљења које су Чехослозаци обилно и спонтано манифестовали кроз читав месец дана према свима југословенским групама. Југословенски војници су лађом путовали до Братиславе, где им је приређен сјајан дочек, а одавде возом до Прага. Успут им се придружила у возу и делегација румунске војске. У Прагу, — испред Вилсонове станице, са тротоара улица кроз које ће проћи војници, са балкона и кровова — неколико стотина хиљада грађана манифестовало је френетично своје одушевљење клицањем, махањем марамица и застава, бацањем руковети цвећа. Марш кроз прашке улице, од станице до касарне, био је у буквалном смислу триумфалан. Војници су газили по цвећу, а раздрагани поклици маса таласали су се и преносили као плима у правцу кретања војника, постајући све снажнији и снажнији. И Чехословаци и странци, који су посматрали овај дочек, изјављивали су да овакав дочек последњих десет година Праг није ником приредио. Претставници свих југословенских група и делегација посетили су гроб Т. Г. Масарика у Ланима, положили венце и одали пошту овом генијалном творцу и организатору чехословачке државе и апостолу модерне демократије. Видовдан је ове године у Прагу прослављен наро-