Opštinske novine

Ритам и естетика београдске ^лице — Козерија —

Стари патријархални Београд ишчезава из дана у дан под ударцима рушилачког будака, као и пред све то јачим дејством козмополитске културе и урбанизма. До пре самих тридесет година, кад би неки странац дошао на краћи или дужи боравак у ову нашу, у то доба још помало паланачку варош, те кад би рд своје газдарице затра.жио кључеве од стана и капије, она би га погледала у чуду и, готово увређена, подвикнула: „Какве кључеве, Бог с вама, та код нас нема лопова"! Прилике су се у међувремену из основа промениле. Данас би, у Београду, ваљда тешко било наићи на газдарицу која би ланчић безбедности, на вратима свога стана, сматрала као ствар сувишну. У последња три деценија се у нашој средини много штошта изменило, а највише ритам и спољашњи изглед престоничке улице. Београђани који су некад живели више с календаром, но са часовником у руци, данас своје ужурбане часове броје друкчије. Они много чешће загледају у сказаљку која бележи секунде, но у ону која показује минуте. —♦Погледајте, молим вас, београдску улицу. Погледајте је у строгом центру, између Калемегдана и Славије. Ту се можда најживље осећа било његова живота. Ту може најбоље да се оцени и његова естетика. Јер улице великих вароши, поред ритма којим обично живе, имају и своју естетику. Естетика улице је у суштини одељак оне шире и сложеније естетике, — естетике вароши, — којој се у новије време, свуда у свету, поклања нарочита пажња. По изгледу њених улица, човек може доста поуздано да оцени колико смисла за лепо имају становници једне вароши, и нарочито колико укуса имају људи који управљају јавним добром. Што се специјално Београда тиче, признати с : е мора да је општинска управа много учинила за његову улицу. Ипак, остаје још доста тога да се учини. На томе сада ревносно ради иницијатива приватна, а то значи; сопственици луксузних радњи, кафана, апотека, књижара, биоскопа, цвећарница итд., који се сви примерно труде да им је лице што лепше и привлачније. Не водећи овде рачуна о главној улици, шетач који се данас, пошавши од Калемегдана, упути Васином улицом према Теразијама и Краља Милана ули-

ци, може одмах да констатује, како се београдска улица, постепено али стално, развија и напредује у знаку лепоте. С једне и друге стране улица, кроз које човек пролази, његово око лети непрестано са једног на други ћепенак, са Једнога на други излог. То вам је читава једна поликромија најразноврснијих ствари, које су размештене и груписане са мнрго укуса и елеганције. Мануфактурне радње излажу са много „шика" своје свилене машне, разне рукавице и фуларе; шеширџије се живо брину како да нам лепше понуде своје „Борсалине" и своје „Хабиге"; модискиње се труде да што кокетније изложе своје спретне шешириће, израђене и искићене на све могуће начине, — док се јувелири, са своје стране, довијају да наше погледе и нашу пажњу скрену на свој блистави адиђар. Кафане и посластичарнице, које врве светом, привлаче нас, напослетку, сјајем својих огледала, елегантном модерношћу свога намештаја и, ноћу, обиљем својих електричних лампи. —♦У Кнез-Михаиловој улици је увече, између 7 и 9 часова, највећа светлост и највећи живот. Уз тутњаву аутомобила и хуктање моторних точака, ту се највише разлежу гласови продаваца новина. Ту је свакако (и дању и ноћу) центар естетичког живота престонице, и ту може најбоље да се види поступно еволуисање ]'едног друштва, које није још сасвим изгубило своје оријентално обличје, али које убрзаним темпом стреми ка свима могућим облицима живота великих вароши на европском Западу. Радње су, разуме се, душа улице; оне могу да се сматрају као велика атракција и главни фактор саобраћаја, те према томе, шаренила и лепоте на улици. Али покрај живих створова који се на улици крећу и по њој возају, овде треба споменути и једну другу, своје врсте лепоту — једну непокретну и немушту лепоту — којом је улица украшена и у којој неки назиру највећу оригиналност модерне улице. А то су разни рекламски огласи по кућама и киосцима. С вечера то узме вид читаве једне симфоније трепељивих жижака и пламенова у разним бојама. Те шарене афише на бази електричне светлости могу да се сматрају као једна скроз модерна појава. Нзихову улогу су некад вр-