Opštinske novine

552

Београдске општинске новине

тонина (138—161 год.) изведена поделаЈ на Горњу и Доњу Мезију, онда је прва обухватала Србију, те је Сигиндунум био у Горњој Мезији. Грчки земљописац Страбон (рођен у Амазији у Понту, Старој Кападокији, 57 год. пре Христа, умро 25 год. после Христа), сматра, да треба у Омировој Илијади подразумевати европске Мизијанце, од којих су произашли азијски за време тројанских ратова. За Мизијанце и Трачане Страбон вели да живе покрај обале са обе стране Дунава, па дакле и у Сигиндунуму. Дионисије Алексардринац Перјегит (под царем Августом) вели: „Панонци и Мезијанци даље су на северу од Трачана, а ови имају бесконачне земље." И Панонци и Мезијанци простирали су се од Норикума, Крањске, па до Црнога .мора, а у свему су били сродни народи са различитим именима. Обоје, раздвајала је река Сава. Иродот (484—425 пре Христа) вели, да је, после Индијанаца, племе Трачана највеће. Обичај и мишљења била су им једнака, што доказује њихову сродност. О Трачанима вели Иродот (\'-3): „Кад би над њима владао један владар, и када би га одушевљавала једна мисао, био би најмоћнији народ и не би га нико могао победити". 1 ) Он даље вели, да су над гробовима правили хумке или могиле (хома), од којих се многобројне и данас могу видети у Тракији од Једрена па до Цариграда. Најглавција Трачка племена између Дунава, Црнога, Мраморнога и Егејскога мора, а то је предео Доње Мезије и Тракије, била су ова: Гети, између Дунава, Балкана, Црнога мора и реке Чибре (Себрус); Кробизи, поред Црнога мора; Мизи, у долини Чибре; Тривали, између реке Искре и Дрине; Тимохи, око Тимока; Певцини, у Добруџи или Малој Скитији; Пецени, око реке Пека; Серди, око реке Несте (њихови свештеници беси приносили су жртве боговима на најузвишенијем брду, одакле реч „беса"); Одризи, око реке Марице, главни град Јакудан, сада Једрене, најјаче трачанско племе; Цикони, са леве стране Несте; са десне Сапеји — Шопови; Појери, Неропси, Далонци, Синти, Елони, Корали, Марви, Безанти и Боти. Свега двадесет племена. Међутим, по ПуцГерд, 2 ) џростирање Трачана било је много веће; они су држали крајеве почев од реке Тисе па све до реке Прута (Поретуса), дакле држали су цео Банат, Румунију, Бесарабију, па дакле и Берград, заједно са облашђу између Мориша и извора реке Тисе. Зато су и могли бити становници Сигиндунума. Њихов живот■ Као староседиоци бавили су се овчарством и сточарством, па ипак су били чувени јунаци на гласу. Како су Грци

*) Срећковић, Историја, стр. 14. 2 ) Пуцгер „Шб1:оп5сћег А11а5 — Бје АНе ^еН, 1—2, 3." В^еНеМ 1пс! 1*е1рг1јЈ.

баш на трачанским обалама основали своје градове и насеобине, као што је Византија, данас Цариград, Анхијало на Црноме мору, Кардија на Егејском_, то су Тр ачани > у додиру са Грцима, постепено прилазили грчкој култури. Трачани су живели у селима и градовима. Вели се да ру ратовали само оади пљачке и грабежа, али је ово одлика и осталих племена у то доба. Били су многоженци. Код њих је био један чудан обичај: веселе се, кад код умре, а плачу, када се дете роди! Па ипак зато о своме празнику „Котису" много су се веселили и шарали или тетовирали. Веровали су у бесмртност душе; своје су мртваце сахрањивали у земљу, а са њима и њихово оружје, судове, одело, новце. Када умре муж, са њим је сахрањена и жена. Над гробом су подизали хумке или могиле, којих и данас има врло много од Једрена па све до обала Црнога и Мраморнога мора. 1 ) Око 450 год. пре Христа, трачанско племе Одрисци, оснује своју државу, и заиста под краљевима: Тересом, Ситалком и Севтесом, сви трачански крајеви, од Егејског Мора па до Тисе и Прута, били су сједињени. Али, Одриске разби Македонски краљ Филип (359—336 пре Христа), те оснује на реци Хебрусу (Марица) Филипопољ или данас Пловдив, заузме све златне трачанске руднике и сву трачанску егејску обалу. Затим, његов син цад Александар Македонски (336—320 пре Христа), заузме сву Тракију, а после њега Келти у III в., Скити у II в. и најзад Римљани, заузеше земље Трачана, те Одрисци изгубише и слободу и државу. Најпосле, Тракија постаде Римска област у 46 год. после Христа за владе императора Клаудија. Тако Трачани, иако многобројни, немајући над собом никакву државну власт, лишени државног уређења, — пропадоше пред јаком централистичком царевином, као што је је био Рим. Од слободних људи, Трачани постадоше робови, а под царем Јустинијаном (527—567) ишчезе за навек и сам трачански говор. Ето, таква је била прошлост првих становника Сигиндунума. Нзихов живот у овој вароши морао је бити приближан ономе, кога су они водили у својим племенима. ' ; * ! ! !!:'!! 1 .М ! ( I И ,1 2 — Илири Све крајеве између Саве, Драве и Јадранскога мора па до Епира, заузимали су Илири. Ево њихових племена из тога доба: Истри у Истрији, престоница Тергеста (данашњи Трст); Либурни између Зрмање и Крке; Далмати — између Крке и Неретве; Илири између Неретве и Шкумбе; Аутаријати, брђани, средиште Косово, Дибра (Галис); река

Ј ) Године 1913 би раскопата једна велика хумка на српскоме сектору Једрена, где је била српска војска за време опсаде овога града. Тада се нађоше остаци од костура човековог, неки новци, врови од стрхела итд.