Opštinske novine

Друштвена хроника

+ Румунска Краљица Иарија Пајка — Изјаве саучешћа Претседника Београдске општине г. Бладе Илића —

краљице. Мајка Јој је била руска велика кнегиња Марија. Била је тако унука Краљице Викторије и руског цара Александра II. Венчала се 1892 са румунским престолонаследником Фердинандом, који је постао Краљ 1914. Краљица Марија се сва предала вршењу своје краљевске мисије и живела је само за Свој румунски народ. Делила је све патње са њим. За време крвавог светског рата појављивала се и у рововима, под пљуском шрапнела, да улије наде и храбрости малаксалима, долазила је и у болнице да лечи рањенике. У тешким политичким кризама показивала је увек задивљују^у присебност, храброст и дубоку мудрост. Као списатељица великог талента позната је и у Румунији и у иностранству. У својим делима, која се радо читају, показала је велики дар посматрања и уметничког изражавања. У њих је излила целу Своју личност, Зато је разумљива Њена велика популарност у румунском народу, који је искрено оплакује, од најсиромашнијих колиба до богатих двораца. Овој дубокој тузи придружује се и југословенски народ, који учествује у болу Своје љубљене и узвишене Краљице Марије Југословенске, 'Керке Блаженопочивше Румунске Краљице Марије. Бол југословенске Престонице због смрти племените Румунске Краљице Мајке изразио је Претседник Београдске општине г. Влада Илић у овим депешама: ЊЕНОМ ВЕЛИЧАНСТВУ КРАЉИЦИ МАРИЈИ Букурешт У часу превелике туге која је задесила Ваше Краљевско Величанство смрћу Ваше Узвишене Мајке Њеног Величанства Краљице Марије молим Ваше Величанство да благоизволи примити искрене изјаве саучешћа граЦанства престоног града Београда, његовог Градског ве^а и моје лично. ВЛАДА ИЛИЋ Претседник Београдске Општине Господину ЈУЛИЈАНУ ПЕТЕРУ, Претседнику града Букурешта Хитам да Вас уверим да грађа нство Југословенске престонице узима у великој мери учешћа у великом болу, који у овом моменту осека становништво Букурешта, услед смрти Њеног Величанства Краљице Марије. ВЛАДА ИЛИЋ Претседник Општине града Београда

Румунска Краљица Марија Мајка преминула је 18 јула т. г. у 17,38 часова у дворцу Пелишор у Румунији. Блаженопочивша Краљица је боловала дуже времена од ретке болести, од склерозе јетре и слезине, и била је на лечењу у Дрездену. Кад је предосетила да ће умрети, захтевала је да је пренесу у Румунију у дворац Пелишор, где је умро и Њен Супруг Краљ Фердинанд I. Сама ова упорна жеља да је пренесу у отаџбину, тешко болесну, макар тиме прекратила себи и живот, доказује колико је жарко во-

лела Румунију. Цео Њен живот, од удаје до смрти, био је посве^ен слави и величини Њене нове отаџбине. Сахрана је извршена 24 јула у манастиру Куртеа Арђеш, у краљевској породичној гробници, поред гроба Краља Фердинанда I. Краљица Марија је рођена 29 октобра 1875 у Иствел Парку (грофовија Кент), као старија Керка војводе Алфреда од Саксен Кобург-Готе и војводе од Единбурга, Другог сина енглеске

Блаженопочивша Румунска Краљица Марија