Opštinske novine

Прослава француског народног празника у Београду

©ранцуски државни и народни празник 14 јули, успомена на освајање Бастиље и почетак Француске револуције, прослављен је и ове године у Београду макифестовањем љубави и дивљења према великој човекољубивој француској нацији. У прослави је узео учешћа цео Београд, непосредно или преко својих многобројних организација. На свечаном пријему код француског посланика г. Ремона Брижера, пре подне у француском посланству, били су претставници државних и самоуправних власти, претставници официрског кора, дипломатски кор, делегати разних националних, ратничких, културних и хуманих удружења. Г. Брижер је том приликом одржао значајан говор, у коме је нагласио да Французи и Југословени иду и даље раме уз раме, као што су одувек ишли. Говор је пропраћен живим овацијама Њ. В. Краљу Петру Н и Претседнику Француске Републике г. Лебрену. Удружењг бивших француских ђака приредило је увече свечану академију у дворани Правног факултета у част француског народног празника. Дворана је била препуна грађана. Појава француског посланика г. БрИжера на овој академији пропраћена је бурним овацијама и свирањем француске химне. Говорници на тој академији — г.г. д-р Нико Миљанић, професор универзитета, д-р Ђорђе Тасић,

профеоор универзитета, д-р Иван Ђаја, професор универзитета, Светислав Петрозић, Аујо Ловрић и један претставник студената г. Минић — изнели су шта је све Француска учинила за наш народ, нарочито за време последњег крвавог рата, колико је утицала на развој наше културе; истакли су значај француске револуције, која је донела демократију и слободу на Континенту и отворила пут за признање равноправности свих народа. Г. д-р Ђаја је истакао да француска наука стоји у служби целог човечанства, она није измислила ни бактериолошки рат ни бојне отрове; зато данас очекујемо спас од великог духа францусхе науке. После ових говора, једна девојчица предала је г. Брижеру лепу лугку обучену у Шумадијско одело као поздрав србијанске деце г-ђи Брижер и свима француским мајкама. Исто вече је у просторијама Аутоклуба приређегно свечано манифестационо вече поводом француског националног празника. Ова спонтана и срдачна прослава у Београду још је једном освежила успомене на заједн^чке борбе и патње Југословена и Француза у светском рату, чоказала колико је велика захвалност свих оних Југословена које је Француска примила и помогла за време избеглиштва, као и колико су француска култура, француске политичке и социјалне концепције постале саставни део југословенске народне душе.

Маџарски хотелијери у Београду

Једна група мађарских хотелијера боравила је у Београду 10 и 11 јула. Двадесет претставника највећих будимпештанских хотела посетила је престоницу Југославије да се упознају са нашим хотелима и хотелијерима и да утврде модалитете сарадше између југословенских и мађарских, а специјално између беооградских и будимпештанских хотелијера: страни туристи би били упућивани из Југославије у Мађарску са свима потребним упутствима о мађарским, а особито будимпештанским хотелима, а мађарски би хотелијери упућивали опет сзоје посетиоце, стране туристе, у Београд и у остале градове Југославије, дајући им све податке о југословенским хотелима. Оваква сарадња вршена је дуго времена између мађарских и аустријских хотелијера, а специјално између хотелијера Будимпеште и Бе,Ча, и давала је сваке године лепе резултате. После аншлуса смањена је знатно посета туриста Аустрији из Енглеске, Француске и

Америке, а тиме је смашена та посета и .за Мађарску, јер су страни туристи прелазили обично из Аустрије у Мађарску. Овим споразумом између мађарских и југословенских хотелијера накнадио би се у извесној мери тај губитак за Мађарску, а повећао би се и број туриста у Југославији. Београдски хотелијери дочекали су срдачно своје мађарске колеге и примили их оба дана као своје госте, стављајући им бесплатно собе у својим хотелима. Приредили су им заједнички ручак код ,,Коларца", а мађарски хотелијери су приредили својим београдским колегама заједничку вечеру код „Српског Краља." Мађарски хотелијери су разгледали београдске хотеле, прегледали су београдске знаменитости и положили венац на гроб Незнаног Јунака на Авали. Из Београда су отпутовали за Нови Сад.