Opštinske novine
II Београдски ј есењи међународни сајам
595
Д ржава
број излагача
Д р ж а в а
број излагача
Француска
165
Мађарска
21
Немачка
149
Швајцарска
14
Грчка
80
Бугарска
11
Италија
71
Енглеска
6
Холандија
45
Шведска
6
Турска
38
Данска
2
Чехословачка
34
Белгија
1
Румунија
27
Персија
1
Од 910 излагача по врстама изложене робе, однос је био:
С т р у к а
број излагача
Текстил 174 Машине 76 Метал и изр. од метатала 57 Апарати Мотори Намештаји Ратна индустрија Аутомобили Електро-техн. мот Радио-апарати Грађевинарство Хемија Стакло и порцелан 12 Рукотворине, резбарство 42 Авиони и делови Папирна идустрија Исхрана Бицикли и мотоц. Алкохолна пића Безалкохолна пи-На Фармација Парф. и козмет.
27 37 26 10 26 10 40 20 51
4 19 50 22 25 6 32 39
С т р у к а
број излагаче
Спортска потрепш. 27 Туризам, пропаганда, информације 35 Музички инструм. 17 Дрвна индустрија 2 Галантерија 10 Бензин и нафта 4 Књиге и муз. изд. 26 Графика 1 Кожа и обу^а 27 Крзно 3 Санитарни уређаји 4 Руде 5 Керамика 12 Ужарија 8 Скулптуре 5 Ароматско биље 4 Колон. производи 3 Дуван 10 Фото-апар. и приб. 3 Канцел. потрепшт. 5 Сунђери 5 Цве^е 2 Лутке 2 Г ума 10
Врсти изложене робе било је 46. И овом приликом главне су групе: текстил, машине и апарати — металургија. Запажа се појачање излагача ратне индустрије, не само код колективних или иностраних, него и код дома-Них излагача. Хемијска индустрија скочила је од 31 на 51 излагача, а овом приликом активније учеш-Ке Француске учинило је да је број излагача фармацеутске робе достигао 32, док је парфимерија и козмтика дала 39 према 10 излагача на пролетњем сајму, Колонијални производи појављују се први пут активно са 3 излагача, благодарећи Холандији, а ароматично биље дало је први пут 3 излагача. Кожа и обућа скочила је од 14 на 27. Број платежних посетилаца био је 131,323 што значи да је посета подбацила у поређењу са I јесењим сајмом, која је била близу 200.000, а надмашила I пролетњи сајам који је имао око 70.000 посетилаца. Овера легитимација за жељезничку вожњу била је знатно мања но код I јесењег сајма (24.268 дин. према 41.825). Томе је разлог што су многи посетиоци из ближе околине Београда користили лепо време и дошли на сајам колима или бициклима, што су били организовани и специјални возови са повластицама за посету сајма, те није било потребно оверавати легитимације на самом сајму, а утицала је и на саму посету тешка политичка атмосфера услед сукоба око Судетских Немаца, што је довело до ратне психбзе. Приход од улазница кретао се: 10 септембра Динара 39.429.II „ 244.027,12 „ „ 118.042,13 „ 100.886,14 „ „ 118.316,15 „ 124.898,16 „ 76.446,17 „ 111.241,18 „ „ 288.310,19 „ 86.981,—
Овом приликом је Француска својим колективним учеш-Кем премашила Немачку која је до сада била на челу по броју излагача, Француских излагача било је 165, тако да је она дошла на прво место по броју излагача. Немачких излагача било је 149. На пролетњем сајму однос је био 137 према 11 у корист Немачке, Пада у очи нагао скок излагача из Грчке и Холандије, које су на пролетњем сајму биле заступљене само са по једном фирмом. На II јесењем сајму број њихових излагача пење се на 80, односно 45. Чехословачка је задржала свој стари број од 34 излагача, док се је Турска, која на пролетњем сајму није имала ни једног излагача, појавила сада са 38. Швајцарска и Мађарска су готово удвостручиле број својих излагача (14 :7, односно 21:11). Исто се може ре^и и за Шведску, а број енглеских излагача попео се од 3 на 6.
Свега: Динара 1,308.576.И овде запажамо подбацивање у приходу од улазница према I јесењем сајму који је био дао 1,907.443 динара, али и пораст према I пролетњем сајму чији је приход био само 605.394 динара. У сваком случају, па и сада, приходи од улазница премашују суме које су организатори сајма били предвидели и с те стране може се бити задовољан, У суму од 1,308.576 динара ушао је и приход од Динара 118.752 од улазница за приказе телевизије. У тренутку када овај приказ дајемо још се нема података о приходу од закупа штандова и изложбених простора. Можемо са сигурнош^у рећи да су они премашили досадашње приходи, с обзиром на пове^ан простор који је закупљен и на повећан број излагача.