Opštinske novine

Лрастари Сигиндунум

643

чи, одреде^^авнице Средње Еврр.пе, далеко иза Херцинске Шуме (Шварцвалда), а Беловезу Италију. Обојица се кретоше у одређене крајеве и поведоше са собом људи колико су год могли, заједно са њиховим: женама и децом, те су натоварена кола продужавала у бескрајност трупу освајача. Заиста Беловез у 587- пре Христа упаде у Италију на челу Инсубра, Боја, Сенона и Сенома)на, те и по други пут освоји север Италије, где оснива Медиоланум — Милано, прву келтску насеобину. Када Сенони продреше у Етрурију, тада наста сукоб са Римом, али Келти натерају Римљане, те се ови загврре у Капитол 16 јула 390 пре Христа. Ипак, Сулпииијус, војнички трибун римски, уговори с Бреном (вођом Келта или Гала), да се ови повуку из Рима и удад>е, пошто им се плати 1000 ливара злата или 337 килограма. Како су при мерењу Гали унотребили лажне мере, то се Сулпицијус узбуни, на што Бред узвикну: Уае У1 с 115 (Тешко побеђенима!) бацајући на теразије свој широки мач и сврј појас. Када је Беловез упао у Италију, тада се је Сеговез са Битурзима, Келтима из Галије, кренуо долином Дунава, прешавши његов средњи и доњи ток. У четвртоме веку пре Христа, келтска сила, била је на\већа, јер су се тада Келти иростирали од Дњестра у Русији, па до морских обала у Шаанији. Године 385 пре Христа Келти нападоше на Илире, становнике западног дела Балканског Полуострва, а затим помогоше 356 пре Христа Филипу краљу Македоније и његовом сину Александру, те ови победише Илире, своје упорне непријатеље. Вели се да је Александар, у кретању ка Дунаву, срео келтско посланство упућено шему. Тада их је он запитао: „Чега се ви плашите?" ,,Да небо не падне", одговоре му они. Плод пак од својих победа задржаше Келти за себе, јер од краја IV века пре Христа они се утврдише у Панонији, а на северу Балканског Полуострва, основаше Сишн-дунум, данас БеоГрад. Око 300 година пре Христа, север Галије, између Рајне, Марие и Сене, заузеше Белги — Белгијанци, код којих је била очувана сва чистота верске келтске прошлости. Од осталих Келта они су се разликовали што су били суровији, плављи, вишљи по стасу и мање приступачни култури; за њих Страбон вели да су по изгледу слични Германима. У години 280 пре Хрисга Белгијанци из племена Толистиби, Трокми, ТектозаГи, са Келтима на Д$цџву, — а то су они које је ту довео Батанат поглавица, вели Атенеј — Скордисцима, нападоше на Македонију и Тракију. Брен победи три македонска краља који погибоше у боју, освоји равнице и поврати се натраг. Један од њих био је Пголомеј Керауи („муња"); Келхи му понудише мир, ако хоће да га плати. Птоломеј захте од њих да положе оружје. Белгијанци се најемејаше, напа-

доше га и убише у боју (280). Идуће године 279, Брен понови напад; упаде у Делфе, светилиште бога Аполона, где је пророчица (Питија) на троношцу прорицала судбину људи и држава. У Делфима је чуван новац свију савезничких грчких држава, под управом Амфиктиона■ Брен опљачка све злато које тада нађе, али, оно је за Келте било судбоносно. Вели се, да је свима његовим имаоцима произвело пропаст, докле није остављено на дно свете баре у Тулузи, посвећене келтском Аполону. Одавде га је украо римски консул Сепијон, да затим падне у руке Цимбра, и да буде почетак свију њихових зала. Ипак, одбијени од Делфа, Келти се повукоше, али је ово повлачење за њих било страшно. Глад, зима и напади планинада створише Келтима стоашна трпљења. Да би избегао своју рођену пропаст, Брен се уби 278 год. пре Христа. Келти на Дунаву■ Остаци келтске војске повукоше се на север. Једни остадоше на северу, где су као велики народ познати под именом Скордиска, који у својим рукама .држи кључ Саве и Дунава: Сшин-дунум или данашњи БеоГрад. Други одоше у Тракију, трећи у Скитију, а четврти пређоше 278 Босфор и одоше у Малу Азију, где у источној Фригији пре Христа створише Краљевину Галатију. Ова је трајала све до 25 године пре Христа, када постаде римском облашћу. СКОРДИСЦИ') Област Област. Ево шта вели о њима грчки земљописац Страбон: „Они су живели поред Истра (Дунава) раздељени на две половине. Једни су били велики а други мали Скордисци. Први су били настањени између две реке које утичу у Дунав: Ноаре (Саве) и Маргуса (Мораве); Мали Скордисци живели су са друге стране Маргуса, те се граниче са Тривалима и Мизијанцима". Према овоме Сигиндунум је бко у власти Великих Скордиска. Карактер. Нзихов карактер, обичаји и језик био је као и код свих осталих Келта или Гала, о чему ће бити речи. Вели се да су једном приликом уништили читаву римеку војску, па се затим сами кретоше у Италију, пошто су претходно сав Илирик опљачкали и опустили. На томе њиховоме путу заустави их Јадранско Море, Љутити због тога, Скор-

') Катанчић, г. V., стр. 136—138; Н. ВулиК, „Данашња Србија под Римљанима" Поосв. гл. 1901 г.; Глас I XXII, 1910 год. „Прилози Истори^и данашњс Србије у римско доба".