Opštinske novine

668

Београдске општинске новине

Ниједна наука није се могла одједном развити, а специјално медицинска наука морала је тек да савлада безбројне тешкоће да унесе светлости у тамну материју. Ова настојаља и напори нису били узалудни, него су бапг у последње доба крунисани добрим успесима. Напори изванредних медицинара целог света настављају се и ја сам сигуран да ће исти и у будуће давати добре резултате за срећу и здравље целог човечанства. Ви, госпође и господо, водите вечну борбу живота са смрћу. Ми као лаици у Вашој науци дивимо се Вашем раду и издржљизошћу. Ми Вас можемо само поздравити и потстаћи на даљу корисну делатност за опште добро. Београд зна да цени вредност и корисност Вашег рада, већ и због тога што је Београд као престоница морао при сзом наглом развоју да решава мкоге проблеме, нарочито проблеме на подручју здравственог старања. Као претседник престоног града Београда могу Вас уверити да ће Вас цео наш град примити искрено и гостољубиво. Ми смо поносни што се XI међународни медицински конгрес одржаза у кашем граду и што су код нас у гостима тако многобројни изванредни преставаици медицинске науке. Нека Ваше дискусије и расправе уроде добрич плодом, ко, : и треба да се раззије на срећу и добро целог чозечанства. Можете бити убеђечи да ће Вас наше лепе жеље, пратити при Вашем раду. У то име дижем озу чашу као добродашлицу и пијем је за добар успех Вашег рада. Живели наши многопоштозани гости! Живели! Живели! Претседнику г. Влади Илићу одговорио је професор берлинског универзитета г. д-р Паул Дибген, који се је захвалио на срдачном дочеку и лепој организацији конгреса и изразио своју радост што Београд тако брзо напредује. Говор г. д-р Јована Мијушковића Г. д-р Јован Мијушковић, градски већник и професор историје медицине на београдском медицинском факултету, поздравио је присутне госте и изнео значај историје медицине за медицинску науку и за човечанство. Говор г. д-р Мијушковића гласи: Поштоване госпође и господо, После лепе речи, нашега вољеног и цењеног Претседника Општине, престонице моје отаџбине, древног града Београда, Г. Владе Илића, за чије је иие тесно везан напредак и урбанистички и хиги,'енски овог историског града, који се од једие турске паланке, убрзаним темпом развио у један модераа град, ја, као одборник Општине, могу само да подвучем жељу Господинз Претседиика, да се овде осећате као код своје куће. Ручак који он даје, са својом отменом Госпођом, подвлачи ову чињеницу, да Вас Београд преко њега дочекује, интимно и пријатељски, каз што се драги гости дочекују у кругу своје порздице. Али ја сам узео реч, не само као одборник Општине Београда већ и као наставник Истори,'е мгдецине на Београдском иед :ци !Ском факултету. Ја озу катедру држим пуне дзе године, и захваљујући марљизости сво-

јих ђака, који са пуно љубави слушају моја разлагаља о овоме интересантном предмету, ја имам завидан број слушалаца, који са пуно разумевања скупа са мном праве духовне екскурзије у интересантне епохе историје медицине. Данашњи XI Међународни конгрес за историју меднцине, чији је други део јутрос започет, и ко;и ће трајати пуна четири дана научнога рада, у којем узима виднога удела један зазидан број наших научника, са темама од пунога интереса, еминентан је доказ наше интелектуалне виталности, да скупа са вама, брилијантнии преставницима медицинске знаностл целог света, узмемо видна удела, на заједничкој изградњи медицинске науке, која не зна за државне границе, и која топлином љубави даје све од себе, за првог ближњега, не питајући којој држави припада, и чи'е је народности. Целокупна култура зна само за један празац, и за једно духовно стремљеље, на име да интелектом савлада механизам природе, и да га учини корисмии за опште добро. Између два пола, бескрајне немоћи и идеалнога медицинског циља, исцељења, има један непрекидни ред застоја, и описиваље и проучазаље тога процеса, где срећемо идеалне успехе, као и зекзвне заблуде, јесте задаћа историје медицине. Ми у овом XI Међународном конгресу историје медицине, прилажемо свој интелектуални обол, сваки колико може, и настојимо, да остазимо трага у нашој епоси, али и за оно што ми данас дајемо човечанству, дугујемо мртвима! Нека је слаза и част нашим мртвима. Одазајући пошту њиховој успомени, ми на тај начин одајемз пошту њиховој успомени, ми на тај начин ода;'емо пошту и нама самима! Наше претече имају пуно права на нашу успомену и на наша признања, јер је то у складу са чињеницом, да ми нисмо заборазили њихове напоре за данашњи прогрес. Погледом у назад, ми далеко у иеторији тисуће година, видимо једну широку И1телектуалну путању, која је дозела модерну медгцину до последњих успеха, пред којина се клаља цело чзвечанство, и зато ми не можемо заборазити напоре наших претеча као и њихова открића, преко коЈих смо дошли до великих резултата и у дијагнози и у прогнози. Ми немамо илузију да је наша епоха велика, упоредивши је са епохама ранијих столећа, јер смо ми свеснд да данашње величине високо стоје зато што су се чврсто усадиле на плећа својих ранијих претеча — генерација. Човечија меморија јесте кратка, захвалност још краћа. И зато данашњи учесници XI Међународног кзнгреса за историју медицине не желе да им се незахвалност пребаци. Евоцирајући величанстзене напоре наших претеча, ми хоћемо да признамо њихову вредност, и да одамо дубоку почаст њиховој успомени. Модерна историја медицине не пише поглавља само о великим лекарима, јер има много великих лекара који нису сставили забележено иие у историји медицине, али су помогли са пуно жара и истинске лекарске мисије безбројном броју људи, који су патили и у невољи били. Ти непознати хероји многе су сузе утрли, и много су среће сијали напаћеним људима. Погледајмо у прошлост, пред нама се јазља чнтава ар-