Opštinske novine

4

Економско-социјални значај етажне својине

703

стан од 3 собе 1500 д. месечно тј. 6,25 д. З а 1 м 3 простора; стан од 1 собе 307 д. месечно тј. 9,30 д. за 1 м 3 простора. Са становишта комуналне политике градова и савременог урбанизма етажна својина је веома погодан инструменат за модерно уређење градова, јер уколико ое један град више развија у вертикалном правцу, утолико општина може боље, рационалније и јевтиније проводити јавна постројења као што су: саобраћајна мрежа, електричне и водоводне инсталације, уређење улица, тргова, паркова, спортских терена, канализација итд. Напротив, неограничено ширење градова у хоризонталном правцу, како се данас градови силом прилика морају да развијају, доводи градове у финансијску и техничку немогућност да удовољ-е основним потребама урбанистике. Очигледан је пример за ово улица Краља Александра у Београду, која је дуга преко пет километара, а чије би се целокупно становништво, које данас станује у малим приземним и једноспратним кућицама, могло много лакше, под несразмерно бољим хигијенским условима и са већим конфором, сместити у неколико модерних вишеспратница. Услед недостатка здравих и јевтиних станова, који би одговарали куповној снази већине становника, у свим већим градовима стварају се дивља насеља, која претстављају легла заразних болести и склоништа беспризорних елемената. У тим уџерицама, подрумима, таванима, баракама, напуштеним здањима, у томе смраду и блату подижу се нова покољења умних и физичких дегенерика. који већ од рођења, утицајем средине у којој се налазе, носе у себи клицу социјалне деструктивности. Статистика наталитета и морталитета у тим насељима беде, разним „Јатаган" и „Пиштољ"малама, како их у Београду зову, показује поражавајуће резултате. Услед оваквих и сличних прилика, какве су напред изложене, потпуно је разумљива и оправдана интервенција државе, самоуправних тела и кооперација у решавању овог тешког социјално-привредног проблема, какав је, заиста, станбено питање. Интервенција државе може бити пасивна, када држава путем законодавства и других административних мера прописује начин и услове градње, заштићује уговорна и законска права станара, врши дистрибуцију станова, надзире рад и регулише односе у станбеним заједницама (задругама, етажним зградама и сл.). Активна интервенција државе састоји се у непосредном или посредном (задруге, општине) финансирању изградње станоза, нарочито за своје службенике и за материјално довољно неопскрбљене грађане. Финансирање се врши на разне начине: директном помоћи, пореским олакшицама, повољним кредитовањем, преузимањем јемства, уступањем градилишта, пома-

гањем станбених задруга итд. Извесну активност у овом правцу показало је код нас Министарство саобраћаја, које је подигло око 1000 станова за своје службенике. Самоуправна тела (општине, градови, бановине, коморе, верске заједнице и сл.) интервенишу у решавању станбеног питања углавном на исти начин као и држава. Самоуправна тела, а нарочито градске општине, поклањају много више пажње изградњи јевтиних и здравих станова за своје особље и раднички сталеж. У неким земљама самоуправна тела узимају непосредно учешће у колективним акцијама за подизање станбене културе. Бечка општина после рата изградила је, на пр., око 60.000 радничких станова. Наши примери су веома скромни: Љубљана око 600 станова, Загреб око 1500 станова, Београд, доскора, свега око 400 станова. У последње време Београдска општина поклања овом питању взћу пажњу и већ подиже две-три колоније радничких станова. Задружна акција у станарству заснива се на бази самопомоћи самих интересаната, који заједничким малим снагама, помоћу јевтиних кредита из установа јавне руке (државе, самоуправа, завода за социјално осигурање) подижу станове за подмирење својих потреба, а без икаквих спекулативних намера. Познати су разни облици станбених задруга, које овде само узгред помињемо. „Задружна режија" нпр. такав је облик станбене задоуге у којем сарађују држава, самоуправе и задругари. Оне су дале необично лепе резултате у многим земљама. У Белгији је на овај начин подигнуто око 54.000 станова, у Италији 52.500 станова. Исто тако у Француској, Шведској и другим напреднијим земљама. Обичне станбене задруге помажу својим чланови- 1 на раз^ не начине: подизањем засебних дом^за, градњом заједничких станова (етажна својина), ча-.' бавком средстава (финансирање). Код нас су ове задруге далз извесне резултате међу радницима у Словеначкој. Веће станбене коло.није подигле су жељезничарске станбене задруге у Сарајеву (око 1000 станова), нешто у Загребу, Петровграду и другим местима. Познати су случајеви и неуспелих покушаја оваквих задруга (Београд—Вождовац). Штедно-станбене задруге имају задатак само да прибаве нозчана средства својим члановима за снабде-зање становима. Ове задруге су нарочито добро раширене у Немачкој и Енглеској, где је 1934 год. било 1007 таквих задруга са 1,856.000 чланова и са активом од преко пола милијарде фунти штерлинга. Једно од најважнијих питања за успешну примену система етажне својине је питање прибављања финансијских средстава. Социјално оправдање за стварање овога система и лежи једино у томе да се широким слојевима грађанства, слабим и средњеимућним, пружи могућност да дођу до сопственог крова над гла-