Opštinske novine

718

Београдске општ инске новине

плаћени годишњи одмор а путни трошкови за екскурзије минимални су. Када се има у виду шта све радник за то добија и колико му то користи онда су ти издаци незнатни, а радник је при том свестан да не добија никаквјг милостињу, већ да својим слободним и вољним учешћем пружа себи задовољство а уједно користи и себи и друштву, а то и јесте циљ ове организације. Слична установа постоји и у Италији под именом ,,Воро1ауого" — „после рада". И држава и радничке организације у Француској и Енглеској учиниле су необично много за подизање културног нивоа радника, и за побољшање његовог животног стандарда. Али, то би био предмет за једну нову студију. Видели смо, дакле, на који све начин радништво може корисно да употреби своје слободно време. Али још један начин, и то најбољи, да се добро и корисно употреби слободно време и које се у великим западним државама никако не пренебрегава, намерно смо изоставили, пошто ћемо се на њему највише задржити, јер то и\јесте наша главна тема: посећивање библиотека, читање. Јер може ли човек наћи боље разоноде, већег уживања па и одмора од добре књиге?(Има ли бољег, сигурнијег и |непресушнијег врела за употпуњавање и стицање знања и културе од библиотека? Нарочито данс, када је књига скупа и тешко приступачна сваком и кад због њеног обиља на књижарском тржишту треба умети разликовати добру књигу од лоше, а библиотеке су позване да по извршној селекцији пруже читаоцу само оно што је добро и од вредности; њихов је културни значај огроман. Просветну улогу библиотека и њихов васпитни значај запазили су и раднички вођи и заступници и на њихово питање како да се јавне библиотеке учине што приступачније радништву, по спроведеној анкети, постала је књига ВЉНоШедиез рори1а1гез е! 1о18Јгз оиупегз. 27 марта 1931 год. директор Интернационалног радничког уреда, поч. Албер Тома, упутио је Међународном институту за интернационалну сарадњу, на молбу делегата француских радника, г. Жуо-а, предлог, да се испита на који начин искористити јавне библиотеке да раднику у његовом слободном времену буду што приступачније. Извршни комитет Међународног института за интелектуалну сарадњу обратио се на поједине националне комисије за међународну сарадњу с молбом да свако у својој земљи проучи ово питање. Резултат те анкете изложен је у горе поменутој књизи, која је изашла у издању Друштва народа 1933 год., у виду извештаја најкомпететнијих за то лица: директора, управника и инспектора великих јавних библиотека европских и ваневропских земаља, као и једног резимеа учињеног на основу тих извештаја каксе треба да буду библиотеке па да одгова

рају постављеном задатку, тј. да буду што приступачније радништву. Ми ћемо се овде прво задржати на резимеу свих тих извештаја^, а затим ћемо укратко приказати и сваки извешгај, да би бар у неколико видели стање јавних библиотека у појединим земљама, наравно онима за које постоје извештаји. О нашој земљи, на жалост, нема података. Према спроведеној анкети средства која доприносе већем искоришћавању јавних библиотека* од стране радништва следећа су: 1) да је библиотека отворена и у време кад је радништво слободно, у подне, увече и празником бар пре подне; 2) унутрашње уређење библиотеке да је пријатно и удобно; сале за конференције са пројекционим и радиофонским апаратима; 3) изложбе књига; 4) истицање листе нових књига са кратким објашњењем, објављивање оваквих листа преко локЕ1лне штампе; 5) каталози рађени по предметима са простом класификацијом и кратким објашњењем уз сваку предметну групу; 6) конференције о корисности библиотеке; 7) упрошћење формалности за посећивање библиотеке, позајмљивање књига бесплатно или уз минималну цену; 8) тесна веза са школом, Народним универзитетом и организацијама које се старају о радничком васпитању; 9) чешћи састанци између библиотекара једног места; 10) лична веза између библиотекара и радника или њихових претставника; заступање синдиката или радничких група у комисији за библиотеке; 11) издавање дела популарног карактера; 12) оснивање дечјих одељења у јавним библиотекама, да би будући радници навикли на књигу и заволели читање; 13) стучна спрема библиотекара; 14) оснивање што већег броја јавних библиотека. Реферати известилаца појединих земаља веома су опширни, јер износе не само стање и рад библиотека у земљи већ често и постанак и развој библиотеке, као и предлоге за њихову реформу. Ми ћемо, пак, овде покушати да у што краћим потезима изнесемо те реферате, тј. стање библиотека у дотичној земљи, држећи се азбучвог реда као што је у књизи. У Немачкој јавне библиотеке зависе и издржавају се већином од општина. Од 544 општина, колико их је 1930 год. било са преко 10.000 становника, 250 њих имају библиотеке. Ових 250 библиотека издаје годишње око 20,000.000 свезака на 750.000 читалаца. На из-

*) Под јавним библиотекама подразумевамо васпитно-социјалне устлнове "општег карактера, намењене како интелектуалцима, тако и радништву.