Opštinske novine
9*
Друштвена хронкКб
145
Специјалним возом отпутовали су из Београда за Младеновац: Претседник Краљевске владе г. д-р Милан Стојадиновић са министрима, претседници и делегати Народне скупштине и Сената, Претседник Београдске спштине г. Влада Илић, претставници страних држава и претставници војске. Ту су сачекали дворски воз са посмртним остацима и узели учешћа у погребној поворци. У Младеновцу је дочекан дворски воз са војним почастима. Команданти јединица којима је за време ратова командовао Кнез Арсен изнели су из вагона ковчег са телом Благоупокојеног Кнеза Арсена и унели га у погребна кола. Образована је погребна поворка, која је кренула за Опленац. За колима са посмртним остацима ишли су чланови Краљевске породице: Њ. В. Краљ Петар II, Њ. Кр. Вис. КнезНамесник Павле и Кнегиња Олга; иза Њих Краљевски Намесници г. г. д-р Станковић и д-р Перовић са члановима Краљевске војне и цивилне куће, а за њима остали учесници. У само подне поворка је прошла кроз Тополу и стигла на Опленац у 12 сати и 15 минута. Њ. В. Краљ Петар II, Њ. Кр. Вис. КнезНамесник Павле и Кнегиња Олга издво.јили су се из поворке и стигли пред задужбину на Опленац неколико минута раније, да сачекају посмртне остатке. Пред задужбином су већ били постројени ратни другови Кнеза Арсена, да приме ковчег са његовим земним остацима. У порти су биле постројене трупе Краљеве гарде спремне да одају последње посмртне почасти.
Уз тужан звук звона унели су стари ратници, виши официри, ковчег у цркву и поставила га испред олтара. У присуству чланова Краљевске породице, Краљевских Намесника, чланова Краљ^вске владе, Претседника Београдске општине, Претставника Народне скупштине и Сената, војске, посланика страних држава и огромног броја изасланика разних градова, друштава и установа — отслужено је опело. Чинодејствовао је Њ. Св. Патријарх Гаврило уз асистенцију епископа и свештеника. Њ. Св. Патријарх Гаврило одржао је са амвона посмртно слово, у коме је истакао заслуге Узвишеног Покојника за Династију Карађорђевића, за отаџбину и народ. Ратни другови Кнеза Арсена, који су за време опела чували почасну стражу поред катафалка, одНели су ковчег у крипту и спустили га у гробницу. Звонима са Задужбине и почасном паљбом трупа око храма објављен је овај тужан и свечан тренутак полагања у гроб. Њ. Св. Патријарх Гаврило прелио је ковчег вином и посуо земљом. Њ. В. Краљ Петар II положио је грумен земље на ковчег, а затим су то исто учинили Њ. Кр. Вис. КнезНамесник Павле и Кнегиња Олга. После извршене сахране Краљевска Породица је отпутовала за Београд. Мало доцније отпутовали су и остали учесници у погребној поворци. Разне делегације положиле су венце и свеже цвеће на гроб Кнеза Арсена. Дошао је и народ из Тополе и околине да ода последње почасти Високом Покојнику и да окити његов гроб свежим цвећем.
Личност и заслуге Благоупокојеиог Кнеза Арсена
Великан из велике плејаде виликог поколења, отац Његовог Краљевског Височанства Кнеза-Намесника Павла и стриц Витешког Краља Александра I Ујединитеља, по свима својим особинама и као човек и као војник заслужује пажњу и поштовање и истиче се као великан. Он оставља иза себе врло дубоке бразде и сјајне успомене, које све блистају отменим врлинама — патриотизмом, храброшћу и одлучношћу, самопрегоревањем, хладнокрвношћу и разборитошћу. Кнез Арсен је у себи садржавао све расне одлике Карађорђевића: прегалаштво, храброст и ратнички дух Вожда Карађорђа, разборитост и методичност са потребним стојичким стрпљењем Књаза Александра. Рођен 4 априла 1859 год. у Темишвару (Аустроугарска), где су му се родитељи привремено настанили, у доба када је Србијом владао Кнез Милош Обреновик Ту је 1866 год. започео учити основну школу, па је одатле, када је бук-
нуо 15 јуна 1866 год. аустриско-пруски рат, прешао са родитељима у Француску, где је у Паризу ступио у лицеј ,,1 .01115 1е ОгапсЈ". По свршетку лицеја 1870 год. ступа у Константиновско војно училиште за коњичке официре у Русији (Петроград) 1871 год. Ту се нарбчито истицао својом одважношћу, тако да су за њега говорили: ,,Одличан дечко, али и сувише
одважан
I"
Произведен је у чин руског коњичког потпоручника 24 априла 1877 год., баш пред улазак Руса у рат против Турака. У овоме рату није учествовао, као што нису употребљени ни многи други одлични официри, јер Руси нису хтели да ангажују све трупе, сматрајући да то није потребно. Као коњички официр у царској гарди у Петрограду у Каваљер. гардиском коњичком пуку царице Марије Федоровне (Прва коњичка гардиска дивизија) својим држањем пао је у очи и себи већ условљава сјајну каријеру.