Opštinske novine

Друштвена хроника

747

пуковник (Петар Бојовић), а помо^ник начелника штаба армије армиски генерал (онда генералштабни потпуковник) Петар Пешик, — своју дивизију водио је с највећим поносом и најбољом храброш^у — увек на челу, свагда први пред свима. За време кумановске битке 10 и 11 (23 и 24) октобра 1912 год. Коњичка дивизија била је са Дунавском дивизијом I позива (којом је командовао генерал — тада инжињерски пуковник Милош Божанови+=|) на крајњем левоме крилу битачнога распореда Прве армије српске војске, где је битка и решена. Тада је у битци коњичка дивизија, — иако је земљиште било неугодно за рад коњице, иако временске прилике нису биле повољне, као што ни ситуација није била погодна за употребу коњице, — својом артилеријом и својим митраљезима и сво јим радом као пешадија много допринела, те је битка решена у корист српске војске. Кумановска битка прославила је оружје српске војске, где је коњичка дивизија имала свога виднога удела. Та битка ударила је и печат уједињења Срба, као што је ту афирмирано јединство Краљевине Југославије. Коњичка дивизија — после пада Куманова и после уласка српске војске у Скопље 13(26) октобра 1912 год. на челу са Престолонаследником Александром и после заузимања Овчег Поља — заузима 15(28) октобра 1912 год. Велес —- важан географско-стратегијски објект. Потом коњичка дивизија после одлучне борбе на коти 332 на левој обали Вардара пресеца чвор путева код Велеса и осигурава српској војсци прелазе на десну обалу Вардара, Кнез Арсен је узео учеш^а за време Прилепског боја при освајању Бабуне и у борбама на Присату и Плетвару 19-23 октобра (1-4 новембра) 1912 год., и при заузимању Прилепа 5 новембра 1912 год. ушао је Кнез Арсен у Прилеп са најве-Ком помпом. За време Битољске битке 3-5 (16-18) новембра 1912 год. и после битке коњичка дивизија гонила је Турке преко Кенали и заузела Лерин.

Ту се Кнез Арсен истакао својим енергичним радом и схватањем улоге коњице за време битке. Као командант коњичке дивизије српске војске у рату с Бугарима 1913 год. узео је видног учешћа: За време Брега лничке битке 17 јуна до 18 јула (1-31 јула) 1913 год. коњичка дивизија врло енергично и са великим жртвама борила се на Овчем Пољу у међупростору између Прве и Тре^е армије српске војске. Онда је ту на тим положајима у улози пешадије садејствовала пешадији обе суседне армије и много допринела освајању чувене, историске коте 550, после чијега је заузимања и пада решена и битка у корист Срба. Кнез Арсен после светског рата 1 91 8 год. повлачи се из војничке службе и најве^и део свога времена проводи у Паризу (Француска), где живи скромно и повучено, али увек показују^и најживље интересовање за догађаје у Краљевини Југославији — својој милој Отаџбини. Трагична вест, погибија синовца му Витешког Краља Александра I Ујединитења у Марсељу 9 октобра 1934 год., одвела га у Сплит, иако већ од рата измученог, где је дочекао мртво тело Великог Бесмртника и отпратио га у Београд и на Опленац. Кнез Арсен, — као човек изразит Шумадинац са свима одликама витештва и смелости, по карактеру отворен, доброга срца, простодушан, приступачан и врло лепо васпитан, и као војник који је умео да командује и да се високо уздигне изнад других, који је награђен за своје подвиге: Златном сабљом за храброст код Руса, Карађорђевом звездом с мачевима II, III, и IV реда код Срба, као и многим другим орденима других држава, — стекао је славу и признање. И његово име историја је већ видним словима забележила на својим странама. Слава и хвала нека је Кнезу Арсену! Жив. Ј. Ра нковић.

Помен Витешком Краљу Александру I Ујединитељу и палим браниоцима Београда пред Костурницом на Новом Гробљу

Удружење бранилаца Београда, у заједници еа Удружењем кандилара на Новом Гробљу, приредило је 9 октобра т. г. четворогодингњи помен Првом браниоцу Београда Витешком Краљу Александру I Ујединитељу и свима браниоцима Београда изгинулим у Светском рату 1914—1918 године. Датум погибије Витешког Краља Александра I у Марсељу (9 октобар) 1934 поклапа се са датумом када је 1915 године изгинуло преко 6.000 храбрих српских официра и војника, борећи се славно на обалама Саве и Дунава, и када је Београд пао у

непријатељске руке. Зато Удружење бранилаца Београда и приређује заједнички помен Витешком Краљу Александру и изгинулим браниоцима Београда. Помену, који је одржан пред Костурницом бранилаца Београда на Новом Гробљу, присуствовали су: изасланик Њ. В. Краља пешадијски потпуковник г. Крековић, Министар војске и морнарице арм. генерал г. Милутин Недић (који је такође као мајор учествовао у одбрани Београда); претставник Општине града Београда градски већник г. Миливоје У. Блашјевић; претставници Скупштине, вероисповести, државних и