Opštinske novine

Политички живо?

жавне штампарије и фабричких постројен>а у Зеници. Једна карта приказује мрежу модерних путева који су у изградњи, друга обележава број места у Хрватској и Далмацији која су добила воду за време ове владе, трећа приказује нове електричне централе. Поједине фотографије приказују: нови аутомобилски друм Београд — Нови Сад, грађење модерног пута Љубљана — Крањ, изградњу модерног пристаништа у Београду, исушивање леве обале Саве код Београда. У одељку за саобраћај приказан је рад на изграђивању нових железничких пруга, као и на појачању паробродских линија. Нарочито је активно рађено на изграђивању нових веза са суседним земљама, као и приликом подизања нових друмова. У духу балканске сарадње, отворена је прва балканска пловидбена линија Сушак — Конетанца. То је илустровано лепом еликом пароброда, који плови мк>рем, а на слици је на згодан начин уцртан цео пут тога пароброда са свима важнијим пристаништима. Један графикон приказује нове железничке пруге, које су предане еаобраћају за владе г. д-р М. Стојадиновића: Београд — Панчево, Велес — Прилеп, Косово Поље — Пећ, Копривница — Вараждин, Билеће — Никшић. Изложена је и железничка карта Југославије, на којој су уцртане и пруге у грађењу. Изграђено је за три године преко 300 клм. нових пруга, а у раду се налази још 900 клм. Све ће се ове пруге завршити у шестогодишњем владином привредном плану. Укупно ће се утрошити на грађење пруга око две милијарде динара. Једна успела фотографија приказује композицију моторног воза Београд — Дубровник, који је израђен у домаћим радионицама, за време ове владе. Други графикон показује да се у 1937 години превезло 15 милиона путника више него 1934 г. Једна карта приказује нове ваздушне линије које су отворене за последње три године. Југословенска крила данас везују директно Југославију са Румунијом, Бугарском, Грчком, Албанијом, Италијом, Чехословачком, Немачком. Приликом приказа поштанско-телеграфске службе истакнут је стални пораст поштанских прихода, нагли развитак радиографије и пораст броја радиопретплатника; једна слика приказује нове аутоматске телефонске централе, а испод ње пише да је за побољшање телефонског саобраћаја учињено за последње три године више него за десет година раније; друга слика илуструје успостављање директне телеграфске везе Београд — Париз, која везује Балкан са Америком, полагањем подморског кабла Игало — Тунис — Марсељ 1937 г. Нарочиту пажњу је привлачило одељење које илуструје рад на војној одбрани земље. Ту еу изложене лепе фотографије Њ. В. Краља Петра II како се рукује са претседником владе г. д-р М. Стојадиновићем, Њ. Кр. Вис. Кнеза-Намесника Павла на коњу, приликом ревија трупа на Бањици; једна слика приказује пуштање у море првих ратних бродова изграђених у нашем бродоградилишту, — „Загреб" и „Љубљана" — који су пуштени 30 марта и 28 јуна 1938 г.; следеће слике приказују најмодерније нао-

ружање наше војске и разне занимљиве сцене из војног живота. Илустровани су главни моменти из владиних напора да се војска подигне на што виши степен техничке опреме и бојне готовости. Целокупна војна сила снабдевена је најмодернијим наоружањем и муницијом. Предузето је утврђивање наших граничних фронтова, проширење постојећих и подизање нових фабрика за војне потребе, обезјбеђење потребних сировина итд. Нарочито је истакнут значајан напредак наше аеропланске индустрије, чиме се ова грана војне одбране у многоме еманципује од иностранства. Ова еманципација од иностранства извођена је у свима гранама војне индустрије, не само непосредно, него и целокупне наше индустрије која служи војним потребама. Нарочито је у том погледу важна металургијска индустрија, чији је напредак већ приказан у другим одељењима. Исто тако живо и прегледно приказан је напредак у ресору народног здравља и .ооцијалне политике. Ту су истакнуте слике нових болнич!ких зграда и зграда социјалног старања. У ресору Министарства просвете приказан је плодан и разноврстан рад. Једна слика приказује г. д-р М. Стојадиновића како полаже темељац камен нове гимназије у Приштини, друга како потписује повељу за темеље нове гимназије у Требињу; остале слике приказују нове школске зграде, удобне и лепе; две географске карте Југославије илуструју подизање нових гимназија и развој средњих школа уопшге за последње три године. Приказан је затим рад на физичком васпитању народа (једна слика приказује г .д-р М. Стојадиновића како дарује заставу соколском друштву у Високом) и законодавни рад за последње три године. За нас је од особитог интереса графички приказ урбанистичког напретка Београда за последње три године. У 1935 години подигнуто је 312 зграда у вредности од 93,572.000 дин., у 1936 г. 291 зграда у вредности од 106,382.500 дин., у 1937 г. 333 зграда у вредности од 128,233.200 дин. За цело време док је била отворена, од 2 до 14 октобра, изложбу је посећивао свакодневно велики број грађана, и из Београда и из унутрашњости. Изложбу су посетили и многи угледни претставници страних држава, између осталих и немачки министар привреде г. д-р Функ, који се тих дана бавио у Београду и разгледао изложбу баш на сам дан отварања у друштву са немачким послаником на нашем Двору г. фон Хереном. Павиљон „Цвијете Зузорић", где се приређују многе значајне и популарне изложбе, није никад био овако пун као за време ове изложбе. Све сале су биле пуне посетилаца, тако да се често тешко могло кретати кроз њих. Нарочито последњег дана, 14 октобра, дошао је велики број посетилаца из унутрашњости. Пошто еви нису стигли на време да преглдеају изложбу, изложбене сале су остале отворене и дубоко у ноћ. Из Београда је ова изложба пренесена у многе веће градове у унутрашњости, и свуда је наишла на велико интересовање.