Opštinske novine

3*

Беог радска белика школа

819

вање људске крви у револуцији српског сељака противу бездушног режима турских спахија и газда, крунисаиа је напослетку политичком творевином, која се развила у потошу Србију XIX века и данашњу Краљевину Југославију XX века. Израз Васкрс значи обнову целокупног живота а посебно државноправног. Упоредо са тим обнављањем старога српскога слободног политичког живота ишло је и обнављање српског културног живота, ишао је духовни Васкрс. Истина, он је мало доцније и спорије долазио од првога, али се није био потпуно ни гасио. Једна од првих творевина обновљеног српског духовног живота била је и установа прве Велике Школе. Цркава и манастира било је и пре тога, али са школама није било тако, јер се у погледу просвете пред Устанак стајало врло рђаво. Један савременик о томе пише овако: „Јер у оно време у Србији нигде ни гласа ни трага од .школа није било, но сваки ђак, који је желео што учити, морао је попу или у манастир ићи." А Вук Караџић вели на једном месту да је тек на 100 села била једна школа. Школован човек, родом из Шумадије, који би по нашим данашњим захтевима свршио основну, па средњу и вишу школу, био је у Срби]и у оно доба нешто непознато и невиђено. Но у колико је то било теже постићи, у толико се више за тим жудело, и прости сељаци, занатлије, трговци, виђени људи, кнезови и поглавари српски, сви усташи из времена 1804—1813 нису сами могли сарађивати и на томе пољу, јер је њихов удео био друге природе. Просветно буђење дошло је с друге стране. Нзега су оживотворили Срби, али не из београдског пашалука него из „прека" (Баната, Бачке и Срема). Ти су људи били: Доситеј Обрадовић, Божа Грујовић, Иван Југовић, Петар Новаковић-Чардаклија, Димитрије Давидовић и многи други. Па и највећи човек наше нове књижевности, Вук иако је био родом из Јадра у Србији, школовао се у Карловцима у Срему и у Бечу код аустријских словена, па је собом донео и нове идеје ондашњих Словена и Срба. Наш духовни Вакрс, дакле, јавио се и дошао је са севера Саве и Дунава, а нашао врло повољно земљиште у ослобођеној Шумадији. Срби,из Јужне Угарске учествују у томе делу знатним уделом и правда захтева да се тај њихов рад истакне. То је позитивна корист од исељења оних Срба са Балкана, који су се под патријарсима иселили у земље Јужне Угарске. По једном другом историчару, Д-р Н. Радојчићу, могло би се рећи да аустриски Срби тога времена нису много веровали да ће се Срби моћи сами собом ослободити. Они верују да ће то доћи помоћу Руса. Због тога се они и не мешају у послове чисто војничког карактера, него тај посао остављају Србијан-

цима. Они су међутим хтели радије да воде главну реч у спољашњој политици устанка. Сем тога брига око потребнога уређења Ср^ бије и просвећивања њеног становништва била је пала на аустриске Србе, књижевнике и учене људе. Они се брину око државног уређења и око народног просвећивања. Тај посао у почетку је вршио Теодор Филиповић, али је он рано умро. Томе тешком задатку био је дорастао само Доситеј Обрадовић, те није чудо што је он и постао први српски министар просвете. Он је упутио једно писмо о уређењу и просвећењу Србије 1805 у коме препоручује најцелисходније државну управу. У томе писму поред других задатака дужност је управе да заводи школе. Јасно је из овога да је Доситеј много полагао на просвећивање народа путем школе. ПРОСЛАВА СТОГОДИШЊИЦЕ ОД ОСНИВАЊА БЕОГРАДСКЕ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ У реду тих просветних радника, на почетку XIX века у Србији, видно место заузима и Иван Југовић са својом Великом Школом, од чијег се отварања навршило 130 година, а чија је прослава стогодишњице извршена на свечан начин 1 септембра 1908 год., у присуству Краља, Министра просвете и црквених послова и других чланова Владе, чланова Академије наука, професора универзитета и свих средњих школа у Београду, многобројних ђака и грађанства. На дан 1 септембра 1908 године било се навршило 100 година од како је у Београду, у једној старој турској кући у данашњој Господар Јевремовој улици, била отворена прва Велика школа. Тога дана је прослављена једна скромна свечаност. Та је светковина извршена на овај начин: Још од ране зоре било је у тој кући све оживело. На згради се вила народна тробојка, капија је била широм отворена, а на сред авлије седео је на столици газда Андреја Дада, сопственик куће и дочекивао госте. У 10 1/г часова већ су се почели скупљати претставници науке и просвете, у 11 сати стигао је тадашњи минИстар просвете Андра Николић, а мало затим приспео је и краљ Петар. На спољној страни зграде била је узидана једна бела мраморна плоча, на којој је записано: „ЗА СПОМЕН СТОГОДИШЊИЦЕ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ ОТВОРЕНЕ 1 СЕПТЕМБРА 1808 ГОДИНЕ У ОВОЈ КУЂИ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА 1 СЕПТЕМБРА 1908 ГОДИНЕ" Плоча је била покривена платном за које је био везан канап; на знак који је дао краљ