Opštinske novine

848

Београдске општинске новине

тога било ђубриште. Због тога су и засађени јабланови, чијем се благотворном утицају има највише захвалити што је Абаџиска улица, и ако на нездравом земљишту, ипак здрава." Ти јабланови у доба пре 50 г. били су велики и разгранати. „Зар има Београђана, — питао је поменути лист, — а да жарких летњих вечери нису бар једном прошетали Абаџиском улицом, расхладили се оним лаким ветрићем, што увек струји и с лишћа тихо шушти кроз многобројне гранчице витих јабланова? Из овог песничког описа види се да је ова улица до пре 50 г. била лепа и симпатична. До 1875 г. Абаџиска улица се простирала све до ул. Милоша Великог. Те године, кад је дошла у Србију краљица, односно онда кнегиња Наталија, делу од Балканске до Мил. Великог дато је име Министагска ул. Тај део је највише претрпео измена. Нестало је Више женске школе и многих старих зграда. Од важнијих држе се две: Протићева, о којој је раније писано, и полугимназија до Вознесенске цркве, подигнута 1864. У тој згради је доцније била мушка учитељска школа, ИН београдска гимназија, па све до пре неколико година женска учитељска школа. Држи се још и стара зграда Народне скупштине, у којој је данас биоскоп „Одеон". Та зграда је подигнута 1882 г. У њој су се одиграли многи и крупни нсториски догађаји. Из поштовања према традицијама зар се није могло биоскопу дати неко српско име?

СИРОТИЊСКИ ФОНД БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ Милосрдни људи, како каже Видовдан у броју од 24-111-1862, основали су овај фонд својим прилозима 1846. Општина је примила на себе дужност да води старање о томе фонду и да њиме манипулише. Почетком 1862 капитал фонда износио је 133.000 гроша. На име интереса добијало се је годишње 10.000 гроша. Поред камате, фонд је имао и ове приходе: 1) Од кутија за добровољне прилоге које су се по вароши носиле .... 6.000 гр. 2) Од других прилога . . . 3.000 „ 3) Од Божићне милостиње . 5.700 „ 4) Од балова у корист фонда 8.000 „ Укупно са каматом 32.000 гр. Трошено је годишње (у 1861): 1) На 78 сиромаха по 1 грош дневно 28.392 гр. 2) На сахрану сиромаха . . 2.000 „ 3) На разне милостиње . . . 1.000 ,,

4) На издржавање једног сирочета и једне жене с петоро деце 1.426 „ Свега: 32.818 гр. Број сиротиње стално се повећавао. Док је 1857 било тридесет сиромаха којима је давана помоћ, дотле их је 1862 било 78. Један грош, који је дневно даван, таман је био довољан да се купи ока хлеба. Пошто су издаци били већи од прихода, претседник општине Марко Стојковић апелом од 21-111-1862, бр. 1208 апелозао је на грађане да прилозима помогну фонд. Данашње старање о сиротињи личи на оно пре 75 г. И онда су даване забаве у корист сиротиње. Давање по грош дневно личи на „Насушни хлеб", с том разликом што се онда давало у новцу а сада се даје у натури. Давање у натури правилније је. Чим је био основан фонд одмах се апеловало на Општину да га узме у своје руке. То је учињено из ових разлога: 1) Што је била већа гаранција за опстанак фонда кад се налази у општинским рукама; 2) што се рачунало и на помоћ из општинске касе; и 3) што су грађани увек сматрали општину за своју кућу, и за све што им је требало, њој су се обраћали. Као приход напред се помиње „Божићна милостиња". Она и данас постоји под именом „Зимска помоћ". Сваке године Општина упућује хиљаде писама имућним људима и установама са апелом за помоћ. Чини се дакле, нешто што се увек чинило и чиниће се. д.

Михајловић Живорад: Портре сликара Здравка Секуловића (Са XI јесење изложбе београдских уметника)